Debelo crevo

Debelo crevo je dugo oko 1,6 metara i počinje (nastavlja se na tanko crevo) na mestu gde se nalazi slepo crevo (lat. caecum). Odatle kreće naviše i taj deo je poznat kao ushodni krak, zatim se proteže vodoravno preko abdomena ispod dijafragme, skreće levom stranom naniže (nishodni krak), pravi zaokret ka sredini karlice (zdelica) u obliku slova S (deo poznat kao sigmoid), nastavlja se pravo ka rektumu (zadnje crevo) i završava se u vidu kružnog mišića – čmara (anus).

Kao i ostali organi, debelo crevo se, po svojoj građi, može klasifikovati po jinu i jangu. S obzirom da je dugo, meko, razuđeno i glatko, ono spada među jin organe. Suprotno tome, njegov parni organ (komplementarni), pluća, više su jang – mala, čvrsta, kompaktna. Kao ineresantan podatak koji pokazuje vezu ova dva organa, može se navesti da je ukupan broj slučajeva raka debelog creva i raka pluća skoro isti: 120.000 i 122.000. Podatak je iz 1983. god. i važi za SAD. Otada je situacija mnogo gora i rak je u stalnom porastu.

Glavne funkcije debelog creva su:

1.  da svojim tkivom, obloženim sluzokožom, apsorbuje (upije) vodu, vitamine i minerale, koji dalje odlaze u jetru da bi se raspodelili po organizmu;
2.  da iz tela apsorbuje otpadne materije i suvišne hranljive sastojke, pored ostalih gvožđe, magnezijum, kalcijum i fosfate.

Dalje, imamo još puno važnih i neophodnih funkcija koje debelo crevo obavlja. Npr., u debelom crevu, biljna vlakna dejstvuju kao sunđer, koji upija vodu, žučne fermente i druge otpadne produkte, što daje masu izmetu i brzo ga izbacuje kroz crevni trakt. Biljna vlakna takođe služe modifikovanju metabolizma holesterola, vezuje metale u tragovima i neutrališu razne iritante, ostatke i toksine koji se nagomilavaju u sluzokoži creva. Pored toga, postoji nekoliko stotina raznih vrsta korisnih bakterija u debelom crevu koje sintetizuju enzime i vitamine, naročito vitamine B-kompleksa. Redovna upotreba integralnih žitarica i povrća potrebna je za pravilno funkcionisanje ovih bakterija. Naravno, u današnje vreme, čestom upotrebom antibiotika u lečenjima, ove neophodne bakterije bivaju pobijene i time smo lišeni ovih važnih funkcija. Kako naše telo može često da sintetiše (proizvede) ono što mu je potrebno, vidi se iz jednog eksperimenta u kome su naučnici pronašli u telu Eskima više vitamina C nego u telu prosečnog Evropljanina. Inače, poznato je da se Eskimi tradicionalno hrane isključivo živim mesom riba i foka, a da se vitamin C nalazi samo u biljkama (povrću i voću).

Ljudi koji žive u savremenom društvu pate od mnogih crevnih poremećaja: proliv (dijareja), zatvor (konstipacija), gasovi, zapaljenje creva (enteritis), kila (hernija), zapaljenje slepog creva (apendictis), gojaznost, šuljevi (hemoroidi) i grčevi (spastično) i iritabilno debelo crevo. Uopšteno, ova stanja nastaju zbog preteranog jela, nedovoljnog žvakanja, lošeg kvaliteta hrane, premaranja radom i nedovoljnog fizičkog vežbanja. Debelo crevo je izloženo zloupotrebi i ako jedemo neredovno, ako imamo lošu naviku da uvek nešto jedemo između obroka i da jedemo neposredno pred spavanje, što predstavlja dodatno opterećenje za unutrašnje organe.

Svakodnevno dugo sedenje, naročito višečasovno gledanje televizije i navika vožnje kolima, predstavljaju još jedan krupan faktor koji doprinosi crevnim bolestima. U tradicionalnim društvima, u kojima se crevni poremećaji i rak retko pojavljuju, ljudi se mnogo više pridržavaju određenog reda i mnogo su aktivniji. Oni jedu samo dva do tri puta dnevno i retko kad uzmu nešto pred spavanje.

Tradicionalna ishrana, koja je zaštitila stotine generacija ljudi od raka i drugih degenerativnih bolesti, veoma je bogata onim što danas nazivamo biljnim vlaknima. Ona sadrže  narastvorljivu celulozu, koja se nalazi u ćelijskim zidovima zrna žitarica, povrću i voću, kao i endosperm semenki i lignine, supstance drvne pulpe biljaka koje rastu. Pogledati kategoriju ” Zablude, gluposti i zanimljivosti” (“Kineska smrt”). Cela žitna zrna su najbolji izvor biljnih vlakana, pošto sadrže oko 4-5 puta više biljnih vlakana nego slična zapremina povrća i oko 15-20 puta više nego voće.

Potrošnja mesa, mlečnih proizvoda i drugih namirnica životinjskog porekla, s druge strane, slabi crevni trakt i može dovesti do raznih poremećaja debelog creva. Za razliku od žitarica i povrća, namirnica koje obično ne trunu pre nego što se pojedu, životinjski proteini počinju da se razlažu čim životinja bude ubijena. Taj proces se zaustavlja zamrzavanjem ili dodavanjem zaštitnih sredstava u vidu soli, začina i hemikalija. Međutim, truljenje se nastavlja čim se životinjski proteini skuvaju ili odlede, a kad ove supstance stignu u debelo crevo, već je počelo njihovo razlaganje. Uz to se štetne bakterije, povezane s ovim razlaganjem, nagomilavaju u debelom crevu. Posledice su svakojake: može da dođe do uništavanja naših, korisnih bakterija, gasova, upala creva, lenjosti creva, zatrovanosti organizma i smrada znoja i daha iz usta.

Pored grupe jang bakterija u debelom crevu, čija je uloga sintetizovanje, postoji i jedna grupa jin bakterija, koje razlažu preostale čestice hrane na njihove osnovne sastojke. Te bakterije mogu da razlože malu količinu životinjskih masnoća i proteina u crevu, ali količina namirnica koju danas mnogi ljudi jedu ne može dovoljno da se razloži procesom metabolizma. To ima za posledicu da višak amonijaka i žučnih fermenata počinje da se nagomilava u crevnom traktu. Zajedno sa štetnim bakterijama, koje se proizvode truljenjem životinjske hrane, te supstance dovode do mutacija u sluzokoži debelog creva i ubijaju ćelije, snižavajući istovremeno prirodni imunitet organizma na infekcije.

Oblik, masa, boja, sastav i učestalost stolice pokazuju specifično stanje creva i opšte zdravlje osobe. Ljudi koji uzimaju tradicionalnu ili makrobiotičku hranu, bogatu integralnim žitaricama, obično izbacuju 368 do 482 grama čvrstih otpadnih materija dnevno. Oni koji uzimaju hranu koja je veoma bogata masnoćama i proteinima izbacuju samo 85 do 113 grama otpadnih materija dnevno. Kod makrobiotičara, hrani je potrebno oko 30 časova od gutanja do prolaska kroz želudačno-crevni trakt. Kod onih koji jedu modernu hranu, ovo vreme u proseku iznosi dva do tri dana, a kod starih ljudi može da potraje i cele dve sedmice. Gotovo 100 % namirnica u tradicionalnoj hrani sadrži biljna vlakna,  a takva ishrana daje stolicu koja je duga i obilna, svetle boje, meke konzistencije i pliva po vodi. Nedostatak vlakana u ishrani usporava kretanje izmeta i omogućava stvaranje štetnih bakterija. Pored toga, mišići debelog creva moraju više da rade da bi izbacili male, kompaktne otpatke. Kako se stvara pritisak, formiraju se mali džepovi u sluzokoži creva, zvani divertikule. Na tim džepovima može da se razvija zapaljenski proces, pošto se u njima zadržavaju štetne bakterije i otpadni materijal.

Raku debelog creva obično prethode grčevi creva, kolitis, divertikuloza i rast polipa. Mada ih moderna medicina obično klasifikuje kao benigne izraštaje, na polipe bi trebalo gledati kao na predkancerozno stanje. Polipi ili nenormalni izraštaji u sluzokoži debelog creva predstavljaju odbranu debelog creva, kojom ono pokušava da ograniči prolazak štetnih materija. Kada crevo više nije u stanju da se zaštiti benignim otporom, u njemu nastaje potpuna opstrukcija u obliku kancera. Naravno da se ova blokada može odstraniti hirurškim putem. Ali, ukoliko oboleli ne izmeni svakodnevnu ishranu, koja je izvor bolesti, rak će se proširiti na druge organe i on će na kraju umreti. Gotovo 75 % slučajeva raka creva pojavljuje se u rektumu i sigmoidu – kompaktnom jang zavržetku crevnog trakta. To ukazuje na prekomernu potrošnju mesa i drugih krajnje jang namirnica, kao glavnih uzroka bolesti. Međutim, creva mogu da postanu labava i mlitava i usled prekomernog unošenja šećera, alkohola, rafinisanog brašna i drugih krajnje jin supstanci, što ima za posledicu rak u ushodnom debelom crevu. Tumori u poprečnom ili nishodnom delu su posledica krajnje jin i krajnje jang namirnica i napitaka.

U poslednje vreme povećalo se interesovanje nauke za odnos  između ishrane i raka debelog creva. Oni dovode u vezu rak debelog creva i dojke sa ishranom bogatom masnoćama i proteinima. Ipak, u medicini još ne postoji široko razumevanje za postepeno razvijanje oboljenja creva. Moderna medicina i dalje koristi razne laksative, klistire i druga sredstva koja deluju stimulativno na crevo da bi se ubrzalo izbacivanje izmeta, otklonio zatvor i ublažili bolovi. Međutim, ovi lekovi samo još više slabe previše aktivni crevni trakt. Tada nastaju dodatne komplikacije, koje zahtevaju još strože primenjivanje sintetičkih lekova, koji samo privremeno poboljšavaju stanje. Ali samo izbalansirana dijeta, sa težištem na integralnim žitaricama, nudi trajno oslobođenje od bolesti i pruža izglede za zdravlje i vitalnost u budućnosti.