Društveni kriminal je danas veoma rasprostranjena bolest organa, uma i duha koja u ogromnim razmerama ugrožava normalan život ljudske populacije. Nastaje kod osoba koje su dospele do šeste faze ili etape bolesti (pročitati tekst Etape ili faze razvoja bolesti).
Moderna medicina (istovremeno i glupa), objašnjava društveno neprihvatljiva i opasna ponašanja pojedinaca lutajući između uzroka kao što su:
- naslednih osobina roditelja (kako onda objasniti česte slučajeve gde su roditelji karakterne osobe i dobri ljudi, a dete problematično?)
- poguban uticaj medija i filmova. Ako ste normalni i zdravi u mozgu, možete gledati šta hoćete. To samo može da vas nauči šta je normalno ponašanje, a šta nije!
- siromaštvo (takođe glupost, jer najbolji i najhumaniji ljudi rastu u siromašnim, primitivnim narodima i plemenima. Istovremeno i najsrećniji.) Da li su monasi bogati?
- nedovoljno visoke kazne. Oštre kazne uglavnom mogu da popunjavaju budžete države i da trajno ili privremeno sklone iz javnosti osobe naklonjene kriminalu. Zatvorenici najčešće izlaze sa robije puno “školovaniji” i gori nego što su bili. Na Tajlandu sledi smrtna kazna za bilo koju količinu droge, a tamo je najveće tržište droge. U nekim zemljama se krađa i preljuba kažnjavaju odsecanjem delova tela i ubistvima kamenovanjem, pa opet takvi prekršaji nisu iskorenjeni.
Itd., itd. Neću mnogo da nabrajam.
Svi ovi navedeni uzroci kriminala su samo malim delom odgovorni za devijantno ponašanje osoba, ali su daleko od pravih uzroka.
Uzroci
A šta su onda uzroci abnormalnog ponašanja ljudi, krađa, ubistava i prevara? Sve može da vam bude jasno ako pročitate i razumete prethodno preporučeni tekst Etape ili faze razvoja bolesti i Prvi koraci u dijagnostici – Ishrana tokom trudnoće i rastenja. Tu ćete videti kako se karakter buduće odrasle osobe razvija još u stomaku majke. Od njene ishrane i načina ponašanja će zavisiti ponašanje deteta i psihičke osobine, koje se kasnije ne mogu promeniti ili će se menjati veoma teško, uz pomoć velikog truda te osobe. Još jednom napominjem da oni koji od čitavog sajta budu pročitali samo par tekstova, neće ništa razumeti. Bolje i da ne započinju “sa sopstvenom popravkom zdravlja”.
Bez obzira na način prilaza problemu (filosofija starih Grka, moralna načela Taoizma, Yoge, Hrišćanstva, Budizma ili Islama), uzrok ludila su tzv. “Smrtni gresi”. Stari narodi su znali da se arogancija, pohlepa, preljuba, itd., ne mogu završiti dobro po onoga ko je takav.
Materijalni nivo svesti
Najniži stepen ljudske svesti, koji je istovremeno i izvor svih problema, je materijalni nivo. Poznata rečenica u narodu je: “U se, na se i poda se!” Onaj ko živi samo za materijalno se ne razlikuje od životinje! Naprotiv, od životinja se to i očekuje, a ljudi su stvoreni da imaju i svest, duh … Vrhunac, kada ogroman procenat ljudi postane toliko nesvestan da počinje da uništava sebe, one oko sebe i celokupnu prirodu, biljke i životinje, onda je vreme da se majka Zemlja odbrani: ljudi počinju da uništavaju sami sebe kroz ono što su sami napravili, a to su bolesti i ratovi (Pročitati tekst Ratovi). Ko god ima razuma i oči, vidi da je taj proces počeo već odavno. Ne možete očekivati da se ponašate nasilno, a bez posledica po vas.
Porodica
Razmislite dobro o ovom do sada rečenom, a sada da dodam još neke razloge društvenog kriminala na koje nisu imuni ni dobri i smireni ljudi! Oni po karakteru i vaspitanju nisu nasilni, niti kriminalci, ali svako ima svoju granicu trpljenja. Svaka osoba, ako je normalna, poseduje odbrambeni mehanizam sopstvenog života i svojih najbližih, prijatelja i svoje teritorije (mesta stanovanja i imovine). Ko god je napadnut ima instinkt i pravo da se brani.
Psihički bolesni ljudi, podstaknuti pohlepom, karijerom, osećajem nadmoćnosti (ili osećajem niže vrednosti) svojim ponašanjem izazivaju druge ljude i sudbinu. A odakle toliko osoba sa niskom, nasilnom svešću i arogancijom? Pa to je sasvim normalno ako nam deca odrastaju u razvedenim brakovima, uz drogu, neizvesnost i siromaštvo, ratove na svakom koraku, rođeni od strane nezdravih majki i odhranjenih na sasvim pogrešan način. I vaspitanje … U porodicama, koje su sve ređe i ređe, svi se pitaju i ne zna se ko je glava kuće. Poštovanje je nestalo, a sve češće deca vaspitavaju roditelje. Nedostatak ljubavi i nade koji su najsnažniji pogonski motor svakog ljudskog bića. U to ne veruju samo oni koji su psihički i moralno osakaćeni. Devojka ne može imati većeg neprijatelja od majke koja joj govori da treba da se veže za bogatog muškarca i da ne treba ništa da da svome partneru, već samo da traži i da ga iscrpljuje.
Porodica je stub društva. Nezdrava porodica stvara nezdrave pojedince. Deca nisu zadovoljna kada vide raspad zajednice roditelja. Evo jednog primera:
– Na TV programu ID, istraživano je ubistvo čoveka koji se oženio razvedenom ženom koja je iz prvog braka imala 14- ogodišnjeg sina. Glavini osumnjičeni je bio upravo taj momak za ubistvo očuha koji se inače loše ophodio prema njemu. Dok policija nije kompletirala dokaze, taj dečko je preko lokalnih novina već bio proglašen ubicom i proveo još jedan dan u školi. Taj dan mu je ogroman broj njegovih drugova i drugarica prilazio i tražio od njega da im on pomogne i ubije njihovog očuha ili maćehu! Da li ovo dovoljno govori o “sreći” dece razvedenih roditelja?
U prilog tome, još jedna činjenica: po svim istraživanjima, u SAD oko 98% žena, i pre završenog razvoda istera muža iz kuće, često slaže da je on seksualno iskorišćavao njihovo dete ili ga tukao i ne da mu da vidi decu! I najčešće joj policija i sudije veruju. Ima li šta opasnije od roditelja koji se bori za svoju decu?
Ako uzmemo sve ovo u obzir, zašto onda da se čudimo što je ova planeta postala planeta ludila. Iskreno, ko može da pomisli da će kažnjavanje i kamere po gradovima i školama nešto da reše?
