Bolest je samo proizvod poremećene ravnoteže sa prirodom. Obično su sledeće faze razvoja bolesti:
1. Hronična iscrpljenost ili umor. Pod ovim se podrazumeva fizička i duševna iscrpljenost. To ne treba mešati sa umorom zdravog čoveka koji kada naporno radi, odspava i sutradan je ponovo raspoložen i spreman za nove napore. U ovom slučaju se čovek budi i dalje umoran i slomljen. Glavni uzroci ovog problema, koji je takoreći postao pravilo u savremenom svetu, su nedostatak prave aktivnosti, kao i preterivanje u jelu i piću, naročito u potrošnji mesa i šećera. Sve to veoma opterećuje mišiće i cirkulaciju. Kao dodatni problemi tu su još i česte promene posla, mesta boravka, vremenskih zona, partnera, itd. Pokazatelji tendencije ka hroničnoj iscrpljenosti su otvrdli mišići ramena i kičmenog dela vrata i bolovu u tim predelima kada ih pritisnemo.
2. Bol i tegobe. U drugoj fazi u kojoj počinje da slabi nervni sistem, javljaju se mišićni bolovi, povremene glavobolje, mučnina u stomaku, menstrualni grčevi i dr.
3. Bolesti krvi. Do ove faze dolazi često zbog hronično pojačane kiselosti krvi (upotrebom voća i sokova, veštačkih boja i aroma, šećera, lekova i mlečnih proizvoda) ili ako je krvotok mastan, lepljiv ili pun holesterola. Kvalitet krvi se može promeniti puno puta u toku dana, sve u zavisnosti od toga šta unosimo u sebe. Ali ako je krv hronično slaba, lako se oboljeva od bolesti kao što su anemija, leukemija, astma, hemofilija, žutica, proširene vene, mononukleoza, kožne bolesti, kuga i dr. Nije dobro što se ovi problemi smatraju neizlečivima jer pravilnim načinom života mogu lako da se pobede.
4. Emocionalni poremećaji. U ovom četvrtom koraku nastaju problemi kao razdražljivost, uzbuđenje, nestrpljenje, ljutnja, zabrinutost, strah i nelagodnost. Kod zdravih osoba se ne javljaju takvi emocionalni poremećaji. I ako se naljutimo jednom u godini, nismo potpuno zdravi.
Ovo do sada nabrojano se ne može nazvati pravim bolestima već bolestima prilagođavanja. Do ove faze se organizam još uvek junački bori da ne dođe do prave bolesti tj., oštećenja organa. Obzirom da tokom vremena nakupili previše toksina, organizam pokušava putem raznih izlučivanja i groznice (sagorevanja) da ih izbaci. Neki primeri takve borbe su prolivi, upale grla, krajnika i slepog creva, kožne bolesti, perut, glavobolje i sl. Tu spadaju i neredovne menstruacije i povraćanje. Odavde pa nadalje se javljaju prave bolesti gde dolazi do degeneracije organa i njihovih funkcija.
Neki primeri su: šum na srcu, kao posledica nepravilne koordinacije rada srčanog mišića; nepravilan rad bubrega, kao posledica preteranog uzimanja tečnosti; preterana upotreba šećera dovodi do hronične kiselosti krvi (acidoze), a to prouzrokuje propadanje kostiju (osteoporoza) i zuba (karijes). U ovu kategoriju spadaju i epilepsija, šećerna bolest i rak. Ljude zavarava i ohrabruje to što se spoljašnji simptomi nekada ne pojavljuju i po dvadeset godina pa su ubeđeni da su jaki i zdravi. Međutim, oni često dobiju srčani ili moždani udar ili rak. Onda se njihovi bližnji čude i pitaju se: “Kako to odjednom? Pa bio je zdrav i jak”.
5. Organske bolesti. Tuberkuloza, srčane bolesti, šećerna bolest, emfizema, čirevi, ciroza jetre i kamen u žuči i bubrezima primeri su organskih oboljenja. U ovoj fazi nastaje oštećenje organa.
6. Nervne bolesti. Tu spadaju razni tipovi duševnih bolesti, multiplex skleroza, spinalni meningitis, Parkinsonova bolest i različiti tipovi paralize. Problemi sa perifernim živcima spadaju u ovu kategoriju, a i poremećaji, kao otupelost (misli i osećanja), zaboravnost i društveni kriminal. Iz ovoga do sada se vidi da prvo propada telo, pa duh. Zato stara latinska poslovica kaže: ” U zdravom telu, zdrav duh”, a ne kaže se: ” U zdravom duhu, zdravo telo”. Pošto će retko ko na ovom svetu da se pozabavi svojim izlečenjem i makrobiotikom, onda će, uz sve zakone i policiju, kriminal da se povećava, a svetom će vladati bolesni umovi, sve do samouništenja! Zato vam preostaje da spasavate sebe i svoje bližnje, ako uspete i ako ove reči dopru do onoga do koga treba. “Ljudi će biti slepi kod očiju i gluvi kod ušiju!” Isus.
7. Arogancija (gordost). Ovo se događa kad pokušavamo da se udaljimo od prirode i univerzuma, i to na jedan od dva načina. Prvi je jang-arogancija, a prepoznaje se u vidu uporne, tvrdoglave ličnosti koja želi dominaciju i zahteva pokornost drugih (oni sve znaju i uvek su u pravu), što odbija ljude. Drugi tip arogancije je više jin. Osobe koje su nepristupačne ili zatvorene pate od ove vrste arogancije. Često, kad prijatelji ponude pomoć ili savet, ovakva osoba odbija da sluša i povlači se u sebe. Česte izjave su: ” Hvala, ali ne mogu ja to. Nemam ja sreće. Ne može to da mi pomogne. Možda vredi nekom drugom”. Mnogi stariji ljudi imaju ovaj problem, kao i mnogi koji sebe smatraju pobožnim ili religioznim.
Arogancija čini, u stvari, podlogu za sve ljudske bolesti i nesreće i istovremeno je završna tačka prvih šest etapa. Konačno, svi ljudi koji pate od arogancije izvršavaju samoubistvo, tj. umiru neprirodnom smrću, bilo usled bolesti, nesrećnog slučaja, rata ili iz drugih razloga. Koliko poznajete takvih ljudi? Glavni cilj makrobiotičkog lečenja je da izleči aroganciju!
Pingback: Rak (drugi deo) | Makrobiotika.rs