Odavno već imam nameru da napišem ovaj tekst. Došlo je krajnje vreme jer se vidi da današnja medicina, a ni zdravstveno stanje, nemaju više ničega zajedničkog sa nekadašnjom medicinom, zdravljem i sposobnošću ljudi. Moderna medicina izgleda nema nameru da se poboljša za račun pacijenata i da konačno krene putem “ljudske” medicine. To znači da se ljudima pomogne lečeći pravi uzrok bolesti, a ne samo simptomi. Da se shvati jednom da je telo jedna maksimalno povezana celina i da se ne može lečiti parcijalno, tj. zaseban organ. I da bude jasna presudna uloga disanja, vode i ishrane. To su velika znanja i nije dovoljno samo reći: “Dišite, pijte puno vode i jedite!” Pa to zna i svaka bakterija i insekt. Zar smo na tom nivou svesti? Neki očigledno jesu!
Naslov teksta je “Hipokrat”. To je bio najčuveniji lekar starog veka (460-377 god. pre n.e.) i svi ljudi koji su učili zapadnu medicinu kada zvanično postaju lekari polažu “Hipokratovu zakletvu”. Osnovna poruka ove zakletve je da lekar savetuje pacijenta, a da se pusti da priroda leči. To načelo je sadržano u njegovoj rečenici: “Medicus curat, natura sanat!”. U prevodu sa latinskog jezika znači: lekar se stara, priroda leči. Drugo načelo je da treba pomoći bolesniku bez obzira novac, društveni status, naciju ili veru. Dalje, kaže se: “Neka vam lek bude hrana i neka vam hrana bude lek.” Još jedna rečenica je veoma interesantna: “U lečenju izbegavati nož
(hirurgiju) do krajnjih granica.” I još jedno, a to je da lekar prilikom lečenja nikako ne sme nauditi pacijentu.
Ako pogledamo današnje činjenice videćemo šta je u stalnom porastu: broj vrsta bolesti, broj obolelih, broj hirurških zahvata, broj transfuzija krvi, broj presađivanja organa, broj neplodnih, narkomanija, upotreba opasnih hemikalija u lekovima, hrani i odgajanju domaćih životinja, pokušajima pravljenja veštačkih organa pomoću 3D štampača, rastu cene lekarskih usluga, itd.
Ja ne vidim nikakvu podudarnost između te zakletve i onoga što se danas dešava. A vi? Ono što vidim u životu (u ogromnom broju slučajeva) su depresivci, retki koji nisu do sada operisani iz nekog razloga, oglasi za prikupljanje basnoslovnog novca za presađivanje organa, uništeni stariji ljudi koji su sahranili decu itd. Uvek sam bio i osta ću realista, koliko god ovaj tekst izgledao pesimistično. Možda bi bilo dobro da se razmisli o sledećoj rečenici: “Pesimista je samo dobro obavešteni optimista.”
Ne mogu, a da ne dodam na kraju neprocenljivi značaj ljubavi i nade. Te emocije su one bez kojih se život pretvara u pakao, zdravlje propada, a sudbina ide u lošem smeru!
