Lista namirnica

Draga Vanja,

Iako sam imao nameru da ovako nešto napišem, Vaše dobro pitanje je to ubrzalo. Detaljan odgovor na Vaše pitanje je pod kategorijom “Jin i jang”, pod naslovom “Jangiziranje”. Ako Vam je preporučeno da upotrebljavate namirnice koje greju telo, po makrobiotici i izvornoj kineskoj medicini, to su razne vrste mineralnih soli i ugljeni hidrati. Koristeći makrobiotske savete, vrlo brzo ćete regulisati sve Vaše probleme.
Što se tiče himalajske soli, naravno da može da se koristi, ali mi to sve liči na marketinški trik da bi se dobro unovči želja mnogih ljudi da se zdravo hrane. Naime, to je takođe morska so zaostala na Himalajima nakon dizanja tla i formiranja planinskog masiva. A skuplja je oko 20 puta od morske soli koja se nalazi u prodaji.
Pozdrav !

Draga Marijana,

Dobro ste zaključili da ste preterali sa jin namirnicama i da je sve što Vam se desilo posledica toga. Beli slez i đumbir jesu pomogli kod kašlja, ali su ostavili posledice. Slez izaziva još dodatne sluzi u plućima, koje je ionako bilo mnogo pa je izazivala kašalj. To je princip preterivanja kako bi se organizam naterao na reakciju, a za tim nema potrebe. A đumbir je ubrzao cirkulaciju telesnih tečnosti i za njega se može reći da ima pozitivan efekat, ali nije neophodan. A med mnogi stavljaju samo zato što vole sladak ukus, inače on nema ničega pozitivnog.
Jin efekat Vam je omlitavio srčani mišić i proširio krvne sudove, pa Vam je opao pritisak. Takođe, olabavio je i donji kapak, a njegovo treperenje je pokušaj mišića da ponovo zadobije zategnutost tj. mišićni tonus.
Začini koje ste nabrojali su tropski i priroda je to dala onima koji žive u takvim krajevima da bi se rashladili, a ne ugrejali. Naime, oni imaju osobinu da toplotu isteraju napolje, kroz kožu. Prvi znak isterivanja toplote je znojenje, a oni izazivaju znojenje.
Zadatak sredstava koja leče, je samo da leče, a ne da ostavljaju negativne pojave. Verovatno slušate istovremeno zapadnu medicinu, travare, pčelare, pratite razne časopise i zanimljivosti, a to sve na kraju dovodi do zbunjenosti, pa ne znate šta je dobro, a šta ne.
Napisao sam u jednom tekstu da se ne može istovremeno držati nauka koje se kose međusobno. Mora se odlučiti za jedno, pa kako bude.
Pozdrav!

Steviju najviše koriste oboleli od dijabetesa (šećerne bolesti) kako bi zadovoljili svoju naviku za slatkim ukusom, ali u njoj nema šećera. Ona sadrži neko jedinjenje čiji ukus je sladak. Inače, vidim mnoga istraživanja koja potvrđuju štetne, pa čak i opasne efekte na organizam.
Pozdrav!

Save,

Osetljivost na gluten, koji je belančevina velikog broja žitarica, se drugačije zove bolest CELIJAKIJA. Znam nekoliko osoba koji boluju od te bolesti, a mislim da je jedan od njih i teniser Novak Đoković. To je urođena bolest nepravilnog formiranja resica tankog creva kojima je zadatak da upijaju hranljive materije iz svarene hrane. Za takvo stanje je isključivo kriva majka koja se u trudnoći nije pravilno hranila i time prouzrokovala nepravilan razvoj svog budućeg deteta i napravila mu pakao u budućem životu. Skoro 70% prehrambenih proizvoda sadrže gluten. Šta onda takva osoba da jede? Od žitarica, pirinač ne sadrži gluten.
Kažete da je to zbunjujuće. Ja bih pre rekao da je tako nešto nenormalno jadno i bedno! Uključite logiku i razmislite o sledećim rečima, pa ćete sve razumeti:
Celijakija je, kao i sve alergije, nesposobnost organizma da prihvati na pravi način ono što je sasvim normalno i nalazi se uvek u našoj okolini. Kakva je to osoba koja ne sme da jede žitarice koje su osnovna hrana za ljudski rod? Kakva je to osoba koja se guši od polena i ne raduje se cvetanju biljaka i proleću kada se sve budi i kreće proizvodnja hrane na majci Zemlji? To vam je apsolutno isto kao kada bi krave bile alergične na travu i seno, žabe i ribe na vodu, a lavovi alergični na meso. Da je celijakija postojala pre 100 god. pitajte se šta bi jeli naši predaci koji su po pravilu bili siromašni i koji su se odhranili pšenicom i ovsem (zob) i bili supermeni u odnosu na današnju kilavu populaciju koju mrzi i da donesu hleb iz trgovine.
Pozdravljam Vas i mislim da sam odgovorio na Vaše pitanje!

Draga Milka,

Evo odgovora i na Vaša poslednja dva pitanja. Dobro ste shvatili odnos jina i janga i, žitarice i riba se slažu. Jedino treba razmisliti o nekoliko pravila:
– riba spada u meso i kao takva ne preporučuje se osobama koje imaju zdravstvenih problema i nalaze se u fazi lečenja. Treba sačekati poboljšanje, pa je onda ponekad koristiti;
– veća upotreba životinjskih proizvoda ostavlja u organizmu sluzi i toksine, a na planu ponašanja i karaktera stvara osobu koja rarmišlja materijalistički (najniži nivo rasuđivanja) i donosi lošu sudbinu. Dakle, ko želi takav život i pati toliko za mesom, slobodno neka se tako i ponaša. Može se biti zdrav i uz upotrebu mesa. Samo je pitanje kako uspostaviti ravnotežu i kakav će to život biti.
– dobro razmisliti koju ribu koristite jer se ogromne količine lososa gaje veštački, genetski su modifikovane (GMO), najverovatnije sa genima nekih insekata i dobijaju crvenu boju mesa zbog dodavanja crvene boje prilikom uzgoja. Ako baš hoćete, birajte prilikom kupovine one bleđe losose.

Što se koštunjavog voća tiče:

– Da li se može upotrebljavati? Da
– Ko može? Oni koji su zdravi
– Koliko? Malo
– Kada? Ponekad

A ko se nikada neće izlečiti? Oni koji robuju ukusima i navikama. Treba zapamtiti jednom za svagda:

Makrobiotika je visokoprirodni, visokonaučni i visokofilosofski sistem života, ishrane i ponašanja! U njoj nema mesta za slabe karakterom, neodlučne, neverne i one kojima su navike važnije od sopstvenog života !!

Ako u tabeli podele namirnica po jinu i jangu pogledate gde se nalaze namirnice koje se uglavnom koriste u mediteranskoj ishrani, vide ćete zašto takva ishrana nije savršena kao što se često govori i piše. Te namirnice su: rajčica, beli luk, paprika, krompir, jaki začini i maslinovo ulje (pored ribe i morskih plodova).
Osim ribe i morskih plodova, sve drugo što se koristi u ishrani je veoma jin. A mogli ste videti u prethodnim tekstovima da su veoma retke bolesti izazvane jangom, već je velika većina izazvana jinom. Još ako svemu tome pridodamo i veliku upotrebu tropskog i suptropskog voća i napitaka (smokve, pomorandže, mandarine i nar), situacija je još jasnija. Skoro sve je jin!
Dakle, osnovni problem je u upotrebi namirnica koje nisu poreklom sa mediterana, ali nekako uspevaju da porastu. Te namirnice su tropskog porekla, a Mediteran nije u tropskom pojasu. Naravno, morske životinje su donekle bolje od svinjetine i govedine, ali u današnje vreme postoje mesare, pa se i takvo meso nalazi u širokoj upotrebi, umesto ribe. Ali ni sa ribom ne valja preterivati.
Uostalom, da je mediteranska ishrana toliko dobra, u tim krajevima bi svi bili zdravi. Nažalost, realnost ne pokazuje da je tako.
Veliki pozdrav!

Draga Vesna,

Znam da je za zapadnjake princip jina i janga jedan od najvećih problema, što se tiče razumevanja, ali je to jedini način da se sve pojave kratko i prosto objasne.
Dakle, da odgovorim na Vaša pitanja:

– korenje čička i maslačka su prilično jang zato što su kompaktni, tvrdi, sporije rastu i sadrže elemente koji su po svojim osobinama jang. a kafa od tih biljaka je prilično jin iz razloga što je voda veoma jin. U kafi od njih imate jednu kašičicu proprženog praha i oko 2 dl. vode, tako da voda “pobeđuje”, tj. daje tom napitku mnogo jina.

– odgovor na Vaše drugo pitanje je sličan ovom prethodnom: pod izrazom tikve se prvenstveno podrazumevaju tzv. tikvice koje brzo rastu i sadrže jin elemente (npr. kalijum, itd.). Takođe, sadrže dosta više vode od bundeva, a voda je veoma jin. Pošto je voda veoma jin, onda se u makrobiotici i ne preporučuju velike količine supe koliko god ona bila sastavljena od zdravih namirnica. Pozdrav!