Kraj porodice

Predavanje g. Kušija u Beogradu

Jedan od najvećih događaja u mom životu je bilo predavanje g. Kušija u Beogradu pre jedno 6-7 godina. Tu se osetila velika mudrost, teme koje su najvažnije za ljudski rod i ogromno iskustvo u prenošenju vrhunskih znanja. Posebni utisak na mene, a i na veliku većinu posetilaca, je ostavila tema o generalnom raspadu porodice u SAD.
Mičio Kuši
Mičio Kuši

Svi koji imaju normalno rasuđivanje znaju da je brak i porodica osnovna ćelija ljudske zajednice. Istovremeno predstavlja i nešto što određuje sudbinu, uspeh ili neuspeh svakog pojedinca, a samim tim i čitave države. Dobro je radi razumevanja teksta koji sledi, pročitati tekst pod kategorijom “Dijagnostika – Prvi koraci u dijagnostici”. Pri tome treba znati da koliko ima ljudi, toliko ima karaktera i ličnosti. Ali pametno je razdvojiti osobine, ukuse i sklonosti koji čine jednu zdravu i normalnu ličnost (nijanse u ophođenju sa ljudima, sklodosti ka slikarstvu, čitanju knjiga, način uređenja sopstvenog doma, sklonost ka nekoj određenoj aktivnosti, sportu, pogledu na život, itd.) i osobine kao što su tvrdoglavost, isključivost, strahovi, pohlepa, mržnja, laži itd. Ova druga grupa primera ponašanja može se u širem smoslu podvesti pod karakter, ali u užem smislu, takvo ponašanje se pre može tumačiti kao psihički poremećaji u razvoju ličnosti. Takve osobine nastaju usled pogrešne ishrane i načina života majke u trudnoći i kasnije ishrane deteta u razvoju, pa sve do kraja života osobe. Obzorom da u današnje vreme imate jako, jako malo psihički i fizički zdravih osoba, to sve uzrokuje sveopšti raspad porodice, međuljuskih odnosa, međudržavnih odnosa, a sve to praćeno teškim bolestima, nesrećnim životima i, nažalost po pravilu se završava globalnim ratovima u kojima se planeta Zemlja “čisti” od svega što joj smeta.

      Pošto nemam snimak govora g. Kušija, potrudi ću se da što vernije prepričam taj deo njegovog predavanja u vezi sa propašću porodica u SAD, pa i svugde na Zapadu:
      – U SAD ljudi mnogo rade i najveći deo dana provode na poslu i u putu do posla. Rezultat toga je da se članovi porodice jako malo viđaju tj. malo vremena provode zajedno. Na taj način nemaju vremena ni snage za razgovor i upoznavanje i zajedničke obroke. U porodicama gde oboje supružnika rade, deca su daju u celodnevne boravke. Tako ona ne odrastaju uz majku i oca, a saveti da se beba najsigurnije oseća u kontaktu sa majkom,, da postepeno uči nove stvari od roditelja, da se vaspitava i da je majčino mleko najbolja hrana za njih – sve to pada u vodu.
      Muškarci uglavnom vole i jedu na pauzama za ručak šnicle i proizvode od govedine, a žene piletinu (“Kentaki čikn”). Pod uticajem tih životinjskih hormona kod tih osoba počinje da se menja ponašanje. A zamislite tu situaciju kada uveče imate u istom krevetu vola i kokošku! Oni nikako ne mogu da se razumeju, niti slože i onda jednog dana odluče da spavaju u zasebnim sobama. (Poznata je stara izreka: “Ono si što jedeš”.) Ta odluka ih još dodatno razdvaja i oni postaju protivnici, a ne jedno biće koje treba da živi u ljubavi i slozi i da na najbolji način odgaja svoje potomstvo.
      U takvim situacijama deca strašno pate gledajući stalni rat u svom okruženju. Pri tome se i deca hrane na poseban način u celodnevnom boravku, a vaspitavaju ih tuđini, koji im nisu roditelji. Jednoga dana, deca više ne mogu da izdrže to ludilo (za to vreme su se roditelji već pobrinuli da se razvedu) i odlučuju da napuste svoj dom koji im je predstavljao samo noćnu moru. To se obično dešava oko njihovih 15-16 godina.
      I tako mladi ljudi krenu stopirajući širom države i tražeći sreću i svoje roditelje. Zaviruju na farme goveda tražeći oca i na farme živine tražeći majku. Ali, ni tu ne mogu da ih prepoznaju! Na tom putu često postaju žrtve silovanja i ubistava (po američkim podacima, godišnje nestane oko 8.000 maloletnika). I na kraju, umorni i razočarani od traganja, odluče da se vrate kući. Ali tu tek nailaze na razoren dom u kome nema ni roditelja u braku, ni sigurnosti, ni sreće. A ni ljubavi.
      Deca iz takvih situacija postaju veoma oštećena za dalji život, prijateljstvo i brak, a veoma pogodna za kriminal i narkomaniju. Na taj način se stvara bolesna nacija, bez emocija, sa nepoverenjem u sve dobro, a s druge strane, okreću se isključivo materijalnom i potrošačkom društvu. Dok shvate da novac ne može da donese nijednu važnu stvar u životu, život je uglavnom prošao i ne mogu više ništa da promene. –
      Eto, to je deo predavanja, veoma značajan jer takve porodice, koje nemaju veze sa normalnim porodicama, stvaraju buduće roditelje, radnike, glasače, političare, vojnike i zapovednike itd. Prijateljstvo i zdrav odnos među ljudima je postalo kao naći dijamant u blatu! Velika retkost! Takve osobe predstavljaju rak za ljudsko društvo!

Post Comment