Lista i izbor namirnica

makrobiotika lista namirnica

Evo vam još jedne značajne pomoći pri pripremanju obroka, a to je izbor namirnica. U kategoriji “Recepti” su navedene osnovne i najčešće namirnice, ali to ne znači da ne možete koristiti još puno drugih. Izbor je veći nego kod klasične, moderne ishrane. Naravno, ovo se odnosi na relativno zdrave osobe. Oboleli moraju da koriguju jelovnike, a o tome je već bilo mnogo reči.

ŽITARICE  U  ZRNU

Cela zrna u kuvanom obliku imaju prednost u odnosu na proizvode od brašna. Inače, u celom tekstu, “za redovnu upotrebu” znači svakodnevno, “povremeno” jednom ili dva puta nedeljno, a “izbegavati” znači potpuno ukinuti upotrebu ili veoma ograničiti.
Za redovnu upotrebu
Pirinač sitnog zrna  Integralni ovas (zob)
Pirinač srednjeg zrna Integralna pšenica
Proso Kukuruz (ređe od ostalih žitarica)
Heljda Raž
Ječam Ostale žitarice u zrnu (kinoa, amarant…)
Za povremenu upotrebu
Int. pirinač dugog zrna Krekeri od int. pšenice
Udon (rezanci od int. pšenice)  Lomljena pšenica, bulgur
Soba (rezanci od heljde) Ovsene pahuljice
Beskvasni hleb od int. pšenice (ili čapati) Kuskus
Seitan (pšenični gluten, biljno meso) Ražane pahuljice

 

Povrće

Za redovnu upotrebu (Lisnato povrće)
Brokoli Lišće dajkona (kineska duga rotkva)
Kineski kupus (Bok-čoj) Lišće maslačka
Briselski kupus (prokule) Praziluk
Kupus (zeleni i beli) Lišće slačice
Lišće šargarepe Lišće peršuna
Karfiol Luk vlašac, ljutika
Kelj Lišće repe
Rusomača (hoću-neću) Potočarka
Sitan crni luk
Povrće na površini tla – oblo povrće
Sve vrste bundeva i tikvi
Korenasto povrće
Čičak  Paškanat
Šargarepa Rotkvice
Dajkon Repa
Koren maslačka Peršun
Lotosov koren  Crni luk
Za povremenu upotrebu
Celer Pečurke
Krastavac  Crveni kupus
Endivija Šiitake pečurke
Zelena salata Artičoke
Keleraba
Povrće koje treba izbegavati ili ograničiti
Avokado Spanać
Poljsko zelje Taro krompir
Plavi patlidžan Paradajz
Paprati Tikvice
Zelena i crvena paprika Cvekla
Bokvica  Kopriva
Krompir

 

Mahunarke

Za redovnu upotrebu
Azuki Leblebije (naut, slanac)
Zeleno sočivo
Za povremenu upotrebu
Crna soja Crveno sočivo
Crni pasulj Soja
Zeleni grašak Ostale vrste pasulja
Boranija Od prerađevina- tofu (sir od soje)

 

Alge

Sve vrste algi mogu se koristiti svakodnevno, ali u malim količinama. To su: Agar-agar, Arame, Dulse, Hidžiki, Irska mahovina, Kelp, Kombu, Nori i Vakame.

Riba i morski plodovi

Za povremenu upotrebu ili izbegavanje: Najbolje je, ako je riba u pitanju, koristiti sitnu ribu, rakove i školjke. Posebno izbegavati plavu ribu.

Jezgrasti plodovi i semenke

Povremeno se mogu koristiti susamove, suncokretove i bundevine semenke (pečene i posoljene), kesten, badem, a ređe lešnik, orah i kikiriki. Naročito izbegavati Brazilski orah i pistaće.

Voće

Voće se ne preporučuje, ali u toplijim danima se ponekad može uzeti malo. Najbolje su: jabuke, kajsije, kupine, trešnje, grožđe, šljive i jagode. Naročito izbegavati ili izbaciti: Banane, grejpfrut, pomorandže, limun, mango, papaju, urme, smokve kokos i kivi.

Pića

Za redovnu upotrebu
Zeleni čaj (banča, kuki) Čaj od pelena
Šo-ban Čaj od pelena
Šo-ban  Izvorska ili bunarska voda
Čajevi od prženih žitarica
Za povremenu upotrebu:
Kafa od žitarica Umeboši čaj
Čaj od maslačka Ostali tradicionalni nearomatični
Kombu čaj čajevi od korenova i biljki
Za ređu upotrebu
Sojino mleko Pivo
Sok od povrća Vino
Sok od voća (iz umerene klime)
Ukinuti:
Kafa Gazirana pića, kola, veštačka pića
Stimulativni aromatični čajevi(nana, šipak, hibiskus) Voda sa hemikalijama (hlor, fluor)

 

Dodaci jelima

Tamari (soja sos) Šio kombu (slani kombu)
Gomasio (susamova so) Teka
Umeboši šljive

 

Turšije

 Za redovnu upotrebu
 Rasol  Kiseli kupus
 Miso  Takuan (prirodna turšija od rotkve)
 Presovana turšija  Umeboši
Izbegavati
 Mirođija  Začini
 Beli luk  Sirće

 

Ulje za kuvanje i prženje

Za redovnu upotrebu
Susamovo ulje Kukuruzno ulje
Podrezumeva se da ulje treba da bude integralno (hladno ceđeno)
Za povremenu upotrebu
Suncokretovo ulje Ulje od kikirikija
Sojino ulje  Maslinovo ulje

 

Začini

Za redovnu upotrebu
Miso Sirće od pirinča (vrlo retko)
Soja sos Sirće od umebošija (retko)
Nerafinisana morska so
Za povremenu upotrebu
Đumbir Senf
Ren Ječmeni slad

Ideje su glavni problem pri prelasku na zdravu ishranu, pa evo vam pomoći. Vidi se veliki izbor namirnica i dodataka u ishrani. Izostavljene su divlje biljke kojih ima jako puno vrsta i veoma su značajne za zdravlje, a besplatne su. To ostavljam vama, jer zavisi od vašeg znanja i interesovanja.

7 Comments - Write a Comment

  1. Hvala sto ste podeli ovu listu!
    Ovo mi je inace najkorisniji dokument o makrobiotici kao pocetniku, jer sam tako naucila sta je za redovnu a sta za povremenu upotrebu. Toplo preporucujem svima da odstampaju i da drze u kuhinji dok ne nauce sve 🙂

    Pozdrav

    Reply
  2. Poštovani,
    Imam konkretno pitanje u vezi kakaa, lanenog semena i lanenovog ulja: da li su i koliko jing ili jang i koliko se često mogu konzumirati? Unapred hvala.

    Reply
    1. Pozdrav Marko !

      Kakao spada u veoma jin biljke i kao takav nema nikakvu primenu u zdravoj ishrani. A priče da on sadrži gvožđe i još neke minerale potiču od onih koji ne mogu da žive bez čokolade. Sve potrebne minerale imate u zdravim namirnicama u sasvim dovoljnim količinama, a bez opasnosti da vam škode. Više puta sam rekao: “Ako neko pati od anemije i smatra da treba da unese gvožđe prekim putem, neka onda uzme zarđali ekser i neka nožem ostruže rđu i proguta sa malo vode. ali to je otrovno za organizam i neće popraviti krvnu sliku.”
      Laneno seme je jin, ali ne previše i koristi se povremeno u slučaju potrebe. Dobar je za debelo crevo i pomaže u slučajevima zatvora (konstipacije). Od tog semena se kuva čaj. Treba kašiku tog semena malo izgnjaviti u avanu i kuvati dvadesetak min. u 2 dl. vode. Paziti da ne iskipi. Malo posoliti.
      Ulje od lana je veoma jin i ne koristi se posebno u pripremanju hrane. Više se koristi za zaštitu drveta i za rastvaranje uljanih boja u slikarstvu.
      Želim Vam zdravlja i sreće.

      Reply
        1. Dragi Marko,

          Znam na šta mislite kada postavljate ovakva pitanja. To sve je priozvod izazivanja senzacija po novinama i časopisima radi bolje prodaje, a neki koji to pišu možda stvarno misle da su pronalazači novih metoda u zdravlju i lečenju. Još jedan važan razlog je taj što se dobar deo ljudi ponaša apsolutno neodgovorno prema svom zdravlju, a i prema zdravlju svoje dece. Pri tome mislim da će mnogi ljudi pre pristati na vađenje nekih organa i drastična (invazivna) “lečenja”, nego da sebi skuvaju nešto zdravo i time sebi pomoći u rekordnom roku. Nisu stari ljudi odavno rekli: “Navika je jedna muka, a odvika dve!” Još bih dodao da je odvika, sto muka, a ne dve. Većina juri za čarobnim štapićem, ali ne znaju da je makrobiotika taj štapić. Ali, nisu Osava i mnogi mudri rekli da, postoje ljudi koji ne mogu da se izleče i ne treba da se izleče.
          Verujte da su stare i vrhunske civilizacije sve znale i nema šta da se doda. Npr., u Jogi, akupunkturi ili makrobiotici. A pričati možemo beskrajno o svojstvima pojedinih biljaka, namirnica, itd., jer sve što postoji oko nas može biti na neki način lekovito ili otrovno. U drevnoj Kini (pre čak 7.000-10.000 godina, su bila poznata svojstva indijske konoplje, ali se uglavnom koristila u većim dozama kao anestezija pri izvođenju operacija. Ima i još nekih pozitivnih dejstava, ali nije presudna ni za šta posebno.
          Uostalom, navedena lista namirnica na našem sajtu sve objašnjava i ima toliko namirnica da možete jesti skoro ceo život drugačija jela, kombinujući stotine raznih vrsta.
          Veliki pozdrav!

          Reply
  3. Postovani, hvala na ovom spisku o hrani ali ako nije problem da pojasnite o smanjenju i unosu voca, posebno: kokos, kivi, urme, grejp, a tek beli luk? hvala

    Reply
    1. Pozdrav Mima,

      U mnogo tekstova sam naglasio štetnost hrane koja pripada jin-u. Svestan sam da je naš sajt veoma opširan, ali veliko znanje ne može da se opiše na dve strane. Upravo, Vaše pitanje se odnosi na ekstremno jin namirnice (voće).
      Za odgovor na ovo pitanje je potrebna samo logika. Hiljadama godina su se ljudi hranili onom hranom koja je uspevala u njihovom okruženju. A sa čim bi drugim? Da li priroda greši što nam daje ono što je potrebno za nas? Da li mi bolje znamo od prirode? Npr., većina Eskima u novije vreme ima hipermarkete u kojima se snabdeva jagodama, sladoledom, borovnicama, biberom i drugim glupostima koje njihovi predaci nisu nikada ni videli, a kamoli probali. Zato doživljavaju zdravstvenu katastrofu.
      Svo voće je jin i koristi se samo ponekad, a ovo što ste Vi nabrojali, kokos i urme su ekstremno jin i rastu u tropskom pojasu kako bi oborili telesnu temperaturu u pustinjama gde dnevne temperature dostižu i do 70 stepeni na suncu. Kako Vam izgleda ideja da se kokos i urme jedu u zimu u umerenoj klimi?
      Grejpfrut je suptropsko voće i manje je jin od kokosa i urmi, ali, takođe nam ne treba ni za šta, a kivi uspeva i na temperaturama i do -26 stepeni celzijusovih. Ali i to ne znači da je to namirnica koja je dobra za ishranu, pogotovo ne često.
      Kome nije još uvek jasno ovo što je sada napisano, neka pogleda tekstove koji su do sada napisani oko jina i janga, jer bi bilo suviše dosadno da puno puta ponavljam iste stvari.
      Pozdrav !

      Reply

Post Comment