Moje “rvanje” sa dugogodišnjim zdravstvenim problemima

Rođen sam sa normalnom kilažom, ali sa tzv. dečijom žuticom. Prva svinjarija se desila kada je neko u porodilištu zamenio moju markicu vezanu na ruku i mojoj majci na prvi podoj doneli tuđe dete. To bi tako i ostalo da ona nije primetila da to dete nema žuticu i intervenisala da se pronađe njeno dete. Druga velika glupost je da su lekari primetili mali čvorić na njenoj dojci i poslali je na operaciju pod sumnjom da je to tumor. Ja sam za tih 15-20 dana ostao kod tetke i na veštačkoj hrani. Nakon operacije, ispostavilo se da je u pitanju bilo masno tkivo, ona je izgubila mleko, a ja sam se razvijao kržljav i sa smanjenim imunitetom koji je trebalo da dobijem od majke preko mleka. I naravno, već od prvih dana pa nadalje sam dobio grčeve u stomaku, upalu srednjeg uha i česte bronhitise. Pogodite koji je lek bio za sve te probleme: u proseku svakih dvadesetak dana su me punili injekcijama antibiotika i sirupima. Plakao sam kao lud kada bismo samo i prošli pored ambulante. Sa oko godinu dana su počeli problemi sa upalama krajnika i gnojavim anginama. Stare bolesti su se nastavile, a ove su bile samo dodatak. Ostale su i ogromne količine injekcija! A kako bi drugačije mogli da se leče ti problemi? Moja majka je bila dobra domaćica i uvek je dobro kuvala (klasična jela kao i svi uostalom), ali sam uz to koristio jako puno slatkiša tako da su se listi dželata pridružili i zubari. Kako je koji zub rastao, tako se kvario. Imao sam oko pet godina kada su mi se po rukama pojavile bradavice, a na moru sam već prvi dan “zaradio” velike čireve po celom telu, što mi je u velikoj meri “ulepšalo” prvo letovanje.

Negde oko prvog rođendana su krenule i upale očiju (konjunktivitis, keratitis,blefaritis i kratkovidost od -0,5 dioptrije). U četvrtoj godini sam dobio naočare, ali sam ih na sreću vrlo brzo izgubio u igri u nekom parku. I dan danas vidim odlično a upale su nestale, za razliku od sve moje rodbine i prijatelja koji su, polako ali sigurno, noseći naočare, pojedini stigli i do dioptrije od – ili + 6. Alal vera!

Osnovna škola

U prvom razredu osnovne škole sam bio najsitniji i za celu školsku godinu sam skupio četiri meseca odsustva sa časova, pa su hteli da me vrate da ponovo idem u prvi razred. Srećom, i pre škole sam znao da pišem i računam, a savladao sam i ostalo gradivo pa je sve dobro prošlo. Najozbiljnije te godine je bilo jako zapaljenje pluća sa obe strane. U bolnici sam proveo nepun mesec dana i primio preko 60 injekcija. Kada više nije bilo mesta na zadnjici, primao sam ih u butine. Uzgred, kada sam izašao iz bolnice, otac mi se iznenadio kada je od mene saznao da sam za sve to vreme dobio jedan grozd od sveg grožđa i jabuka koje je često donosio za mene i  društvo klinaca iz moje sobe. Vidim da su se medicinske sestre i njihova deca baš radovali kad moj otac dođe u posetu. Inače, na more smo velikim delom išli zbog saveta lekara i mišljenja da bi more i promena bili dobri za moj bronhitis i upale grla i krajnika. Međutim, kada negde odemo i ja se tamo razbolim, onda su lekari tvrdili da je to zbog promene i da ona loše utiče na zdravlje!!! Da je Isus mogao da ih čuje, povikao bi: “Bože, oprosti im… ne znaju šta rade!”
Posle 4-5 odlazaka kod lekara zbog upale krajnika i besomučnog prepisivanja injekcija, lekaru je bilo dosta svega, pa je rekao mojoj majci:” Drugarice, ovom detetu su krajnici načisto truli i ako mu mislite dobro, vodite ga što pre da to izvadi.” “Šta znači to što pre?” pitala je ona. “Znači već danas, ako može”. Iako neuka što se medicine tiče, znala je da nijedna operacija nije dobra. Ne rekavši ništa ocu, počela je da mi stavlja obloge oko vrata i od tada pa do moje 33. god. kada sam krenuo sa makrobiotikom, upalu krajnika sam imao samo još nekoliko puta, i to sve slabije i slabije. Suvišno je reći da već 20 godina nisam posetio lekara, niti bih ni u kom slučaju.

Upala sinusa

U međuvremenu sam se oprobao sa boginjama, velikim ili magarećim kašljem, zauškama i šarlahom. Tu su bile i ogromne količine peruti. A onda, sa 12 god. sam začinio sa prvom upalom sinusa. Treba li da kažem da sam dobio 6 injekcija penicilina? Poslušao sam lekarku i isprimao te injekcije pa je sve to nekako prošlo za desetak dana. Hvala Bogu, za dva meseca sam se opet javio sa istim problemom i dobio još 6 komada. Opet je prošlo za desetak dana uz konstataciju da imam devijaciju nosa i da idem da operišem jer ću celoga života “vući” upalu sinusa koja vrlo lako može da pređe u upalu mozga. Nos nisam operisao. Kada sam se treći put javio zbog istog problema, prepisano mi je 22 injekcije i to po dve dnevno. Čim sam ih podigao u apoteci, flašice su završile u obližnjoj kanti za smeće. Upala je prošla treći dan! Imate li kakav zaključak?
Krenuo sam u šesti razred još uvek nekako u životu. Tada sam krenuo sa treninzima Yoge, već sledeće godine sa borilačkim veštinama, a usput i sa atletikom i 5 godina gimnastike. Privuklo me je i travarstvo, sportska ishrana i ishrana u prirodi. Polako sam uzimao svoj život u svoje ruke, a zdravlje je bivalo sve bolje, mada još uvek daleko od dobrog.
Tu negde  se pojavila i variola vera (velike boginje) pa smo pod pretnjom svi vakcinisani, među njima i moj deda koji je bio primer za čelično zdravlje. Da li je slučajno, ne znam, ali sve ukupno za 3-4 meseca on se razboleo i umro!

U dvadesetdrugoj godini sam se zadesio u Francuskoj i opet dobio upalu sinusa. “Znajući šta treba”, za moje pare sam krenuo u apoteku da kupim kapsule antibiotika. Tamo me je dočekala stara vlasnica apoteke i upitala šta će mi lekovi? Ionako mi nije bilo do života od bola, pa sam iznervirano odgovorio da je zbog sinusa. “A šta će Vam antibiotik za sinuse? Mi to dajemo samo na recept.” E već mi je bilo previše zapitkivanja. “Pa u mojoj zemlji su me uvek tako lečili”, odgovorio sam. “A iz koje ste Vi zemlje?” nastavlja ona. “Pa iz Jugoslavije”, već sam skoro vikao. “Pa zar Vaši lekari ne znaju da se antibiotici jako retko daju pacijentima- eventualno u jako teškim slučajevima i slučajevima upale mozga i pluća.Na zapadu se tako postupa već dvadesetak godina. Upotreba antibiotika u ovakvim slučajevima može samo da pogorša Vaše stanje. Evo Vama ove velike tablete ruzmarina i kamfora, pa rastopite u vreloj vodi i naparavajte sinuse”. Bilo mi je dobro već nakon dva dana i nekako sam počeo da se pitam da li naši lekari idu po simpozijumima u inostranstvu radi novih saznanja ili turistički o tuđem trošku, radi dnevnica i šopinga kada ne znaju za novije i bezopasnije metode, a da ne pominjem da lekari ne preporučuju baš nikakve čajeve, obloge i slične stvari. Naprotiv, sve češće su u primeni vađenja i transplantacije organa, ugradnja baterija, pumpi, žica i elektroda, čipova, metalnih i plastičnih delova i veoma opasno mešanje u naše, životinjske i biljne genetske lance! Isto mišljenje o antibioticima sam čuo od doktora oftalmologije iz Francuske, dve prijateljice, zdravstvene radnice iz Švajcarske i Nemačke i brojnih prijatelja iz SAD i Kanade.
Kako god, danas sam makrobiotičar, podučavam druge kung-fuu, yogi, feng šuei-u i mnogim stvarima i trudim se da mi život bude srećan i kvalitetan. Sve bolesti za koje su mi rekli da su hronične, a to znači da su neizlečive i da će se povremeno pojavljivati čitavog života, su nestale. Isto tako, ne postoje ni nasledne bolesti.

One Comment - Write a Comment

  1. srećom po vas što je stanje u Srbiji i na brdovitom Balkanu takvo da se se siroti ljudi leče hemijom prepisanom od strane lekara, a vremena su takva da je sve više ljudi i dece obolelih od teških, malignih oboljenja pa nam vi banalnim pričicama, u kojima bi svi mogli da se prepoznaju,najsmešniji je detalj de ste u Francuskoj,u apoteci stekli smernice za sadašnji biznis, a nas fascinirate pričom kako zapad brine o svojim pacijentima, ha ha ha, pogotovo vole Srbe i edukuju ih o antibioticima i prirodnim terapijama.. Ovo je pravo mesto gde neko kao vi može reći da uspeva da mu život bude kvalitetan jer ima toliko nesrećnika kojima vi prodajete maglu (yoga, feng šuei,pa još i nesmetano podučavate druge, verovatno uz nadoknadu, ovde je sve moguće u poslednje vreme

    Reply

Leave a Reply to Danica Cancel reply