Napred nazad (rak dojke i debelog creva)

Još jedan specifičan događaj (a svi su specifični) iz moje zbirke. U godinama teške bede i beznađa (1997- 1998 god.) zvala me je prijateljica Nada i rekla da ima veliki problem, pa da dođem da porazgovaramo. Radilo se o njenoj dvadesetpetogodišnjoj ćerki Branki. Kada sam otišao kod njih bile su neraspoložene i uplašene. Pokazale su mi Brankin rendgenski snimak dojki i dijagnozu raka obe dojke sa zahvaćenim limfnim žlezdama koje se protežu prema pazuhu, takođe sa obe strane. Rak na desnoj dojci je bio za malo veličine dlana, a na levoj prečnika 4 cm. Bili su jako tvrdi na dodir. Takav rak je specifičan zato što je blizu površine kože pa može opipavanjem da se prati napredovanje bolesti ili eventualno povlačenje.

    Hteo sam da znam celokupnu situaciju pa sam uradio kompletnu dijagnozu, jer jedna bolest nikada ne ide sama pošto su svi organi povezani po preciznom redu. Koji su parni organi, mogli ste videti u tabeli “Preobražaja 5 energija”. U ovom slučaju sumnjao sam na debelo crevo koje je parni organ sa plućima i dojkama, dakle sa grudima. Rak debelog creva najčešće metastazira, po pravilu, na grudima. Ispostavilo se da sam u pravu. Imala je i rak debelog creva na ushodnom, desnom delu. U momentu sam odlučio da to prećutim jer im je  ovo do sada bilo i previše, a ako se odluče za lečenje makrobiotikom organizam će sam prvo uništiti rak debelog creva. Potrudio sam se da im malo skrenem misli i da ih oraspoložim, pa sam “udario” po šali i uskoro su bile opuštene. Tu je bio i Bora, Nadin muž koji je po ceo dan sedeo na verandi i pušio na muštiklu, uglavnom nezainteresovan za događaje oko sebe. Imao je dosta pitanja u vezi sa makrobiotikom, pretežno tražeći neke greške (po njegovom mišljenju) u mojim odgovorima. Pitao me je može li šta da se vidi iz dlanova? Kada sam mu rekao u jednom trenutku da je njegov otac bio nekoliko puta u situacijama opasnim po život, a naročito oko 25- 26 godine života, nasmejao se i pobednički rekao: “Tačno….umro je. Ali vidiš da ne možeš da pogodiš; umro je u 27. godini!” Kakav tip! Tačan dan i mesec mu ne bi ni Nostradamus pogodio.

    Uglavnom, dogovorili smo se šta od namirnica treba nabaviti i da se počne sa lečenjem već sutra. Išao sam pet dana za redom kod njih kuvajući sve ono što može najviše da joj pomogne i stavljajući joj obloge uz neprekidna objašnjenja šta i kako. Peti dan Nada je rekla: “Kaži mojoj ćerki da li je dobro što svaki dan popije 8-10 velikih šolja kafe i popuši oko 3-4 pakla cigareta?” “Naravno da moraš prestati sa tim”, rekao sam, i posle “ukora”, Branka je obećala da će pokušati da smanji te poroke. Ipak se nije sasvim odrekla cigareta i kafe. Ipak je to njena odluka.

    Posle pauze od nekoliko dana prijateljica me je zvala da malo svratim. Bio je to dvanaesti dan kako su krenule sa makrobiotičkom dijetom. Čim sam došao, pitala me je da li primećujem nešto? Nisam znao na šta misli. “Vidiš  li da smo lepo raspoložene? Uveri se sam” rekla je smejući se. Zaista sam doživeo veoma prijatno iznenađenje: debelo crevo je bilo u redu, a oba raka dojki su se povukli za oko 70-80%! Nisam se nadao tolikom uspehu. Rekao sam da samo tako nastave jer se ne treba opuštati. Još nije sve završeno. Tek tada sam im rekao da je postojao i rak debelog creva, ali ih to nije ništa pogodilo kada su videle opšte poboljšanje.

    Tih dana, posle poboljšanja, Branka je postepeno prekinula sa makrobiotičkom ishranom. Prošle godine (nakon 14 godina) sam svratio do njih. Nisu se žalile na bolesti, da li zbog gostiju koji su tu bili ili im je neprijatno posle svega da ponovo potežu tu temu. Nisam ništa pitao zato što smatram da se ne treba nametati i da će svako sam izneti svoj problem ako smatra da je potrebno. Sve u svemu, video sam da Branka nije u dobrom zdravstvenom stanju, ali je sigurno vredelo: i posle 14 godina još je živa!