Pankreas, struktura i poremećaji – sve do raka

Pankreas je dugačak od 15-20 cm., a težina mu je oko 85 gr. Postavljen je iza želuca i povezan je preko dvanaestopalačnog creva zajedničkim žučnim kanalom sa jetrom i žučnim mehurom. Ona se sastoji od glave, tela i repa. Glava luči pankreasni sok u dvanaestopalačno crevo, i taj sok pomaže u varenju ugljenih hidrata, masnoća i proteina. Telo pankreasa proizvodi enzime i hormone, među kojima insulin, koji reguliše nivo šećera u krvi. Ove hormone luče Langerhansova ostrvca, mreža ćelija koje su rasute po celom pankreasu, a njihov broj je od 200.000- 1,800.000. Te ćelije su najmnogobrojnije u repu pankreasa koji dodiruje slezinu.

 

Dijabetes i hiperinsulinizam

Dijabetes i hiperinsulinizam su dve osnovne degenerativne bolesti koje su u vezi sa pankreasom; te bolesti su povezane sa pojavom tumora u pankreasu. Postepeni razvoj poremećaja pankreasa možemo razumeti kroz efekte tri različita oblika šećera u telu. Prosti šećeri ili monosaharidi nalaze se u voću i medu; to su glikoza i fruktoza. Dvostruki šećeri ili disaharidi nalaze se u šećernoj trsci i mleku (sukroza i laktoza). Složeni šećeri ili polisaharidi nalaze se u žitaricama, mahunarkama i povrću: ovde spada i celuloza.

    Za vreme normalnog procesa varenja, složeni šećeri se pod dejstvom raznih enzima u ustima, želucu, pankreasu i crevima razlažu postepeno i prilično ravnomerno. Složeni šećeri ulaze u krvotok sporo, pošto su prethodno razbijeni u manje jedinice saharida. Tokom tog procesa krv ostaje po svojoj pH vrednosti neznatno slana (kako i treba da bude).
Suprotno tome, prosti i dvostruki šećeri bivaju brzo iskorišćeni, što ima za posledicu da krv postane suviše kisela. Da bi se ispravilo to krajnje jin stanje, pankreas luči jedan jang hormon, insulin, koji svojim delovanjem omogućava uklanjanje viška šećera iz krvi i njegovo apsorbovanje od strane ćelija tela. Tako dolazi do dotoka energije kada glikoza (krajni proizvod svakog metabolizma šećera- životinjski šećer- onaj koji mi koristimo) oksidiše (sagoreva), pri čemu kao otpadni produkti nastaju ugljen-dioksid i voda. Dijabetes je bolest za koju je karakteristična nesposobnost pankreasa da proizvodi dovoljno insulina da bi neutralisao suviše visok nvo šećera u krvi. Posle više godina prekomernog unošenja rafinisanog šećera, mlečnih proizvoda, hemikalija i drugih krajnje jin supstanci, ćelije Langerhansovih ostrvaca u pankreasu se prošire i izgube sposobnost da luče insulin. Šećer počinje da se pojavljuje u mokraći, telo gubi vodu, a rezervni minerali se troše. Da bi suzbila ove simptome, savremena medicina leči dijabetes veštačkim injekcijama insulina.
Veliki deo šećera koji ulazi u krvotok biva najpre uskladišten u jetri u obliku glikogena, u kome ostaje sve dok ne zatreba organizmu, i tada se ponovo pretvara u glikozu. Kada količina glikogena premaši kapacitet jetre za skladištenje, koji iznosi oko 50 gr., jetra ga ispušta u krvotok u obliku masnih kiselina. Ove se najpre talože na neaktivnim mestima tela, kao što su zadnjica, slabine i predeo stomaka. A onda, ako čovek i dalje jede rafinisane vrste šećera, masne kiseline bivaju privučene od strane jang organa kao što su srce i bubrezi, koji se postepeno oblažu slojem masnoće i sluzi.
Ove naslage mogu takođe da prodru u unutrašnja tkiva, slabeći normalno funkcionisanje organa i izazivajući konačnu paralizu tih funkcija kao kod ateroskleroze. Nagomilavanje masnoće može da dovede i do raznih oblika raka, kao što su tumori dojke, debelog creva i reproduktivnih organa. Još jedan oblik degeneracije može da nastupi kada su upotrebljene unutrašnje rezerve minerala, kao protivteža štetnim efektima uzimanja prostih šećera (da bi se održala normalna pH vrednost krvi). Na primer, kalcijum u kostima i zubima može da se smanji da bi se uspostavila ravnoteža s efektima slatkiša i bezalkoholnih napitaka.

Rak pankreasa

Kao mali kompaktan organ, pankreas je po svojoj strukturi jang. Rak pankreasa je prvenstveno posledica dugogodišnje potrošnje jaja, mesa, ribe, rakova i školjki, živinskog mesa, rafinisane soli i drugih veoma jang životinjskih namirnica sa velikim sadržajem proteina i zasićenih masnoća u kombinaciji sa rafinisanim šećerima i drugim veoma jin namirnicama i pićima, hemikalijama, lekovima i drogama. Tumori u pankreasu mogu da se pojave posle pankreatitisa (akutnog ili hroničnog zapaljenjaovog organa) i hiperinsulinizma (suviše kontraktivnog stanja, u kome je nivo šećera u krvi abnormalno nizak zbog lučenja suviše insulina). Preterana proizvodnja insulina privlači masne kiseline i dovodi do njihove koagulacije (stvrdnjavanja) u vidu tumora u žučnom kanalu ili u Langerhansovom ostrvcima.