Posetiocima sajta

makrobiotika
“Slepi vode slepe”, Pieter Bruegel the Elder, 1568 god.
Obraćam vam se iz dva razloga.
Prvi je da vam kažem da je pohvalno već i samo interesovanje za zdravlje i sreću… sopstveno i ljudi oko nas. Sve što više uradite, više vredite. Naravno, jasno mi je da, koliko god da vas ima, toliko će biti različitih nivoa razumevanja i postignuća. Ali, neuporedivo bolji život od onog kakvim živi ogromna većina populacije na Zemlji, zaslužuje da se maksimalno potrudite. Oni koji nemaju skoro nikakvo znanje o zdravlju i životu ne mogu da pomognu ni svojoj deci, a ona su nešto najveće što imamo i razlog za življenje. Takvi bespomoćni roditelji me podsećaju na jedan snimak iz carstva životinja, kada  zmija polako klizi uz drvo prema jednom gnezdu sa malim goluždravim ptićima, a njihova majka leti unaokolo uspaničeno cvrkućući. Ali to je sve što je mogla da uradi: zmija se nije obazirala na taj njen protest i žalost i na kraju ih je progutala!
Dobar je osećaj kada posedujete moć i kontrolu nad vašim životima i zdravljem! Samo ne zaboravite da ničiji život nije prošao bez problema, a kada se jave prihvatite ih mirno i dajte sve od sebe da ih rešite. I nikada nećete sve znati, a najviše se čuvajte AROGANCIJE. To je put u sve nesreće!
Sve manji broj ljudi je slobodan, kreativan i poseduje zdravo rasuđivanje. Dozvolili su da ih društvo zarobi, a ljudi na položajima koji pokušavaju da upravljaju našim sudbinama su veoma često zli, bolesnih postupaka i ne poznaju samilost i dobrotu. “Ruke političara uvek smrde ili na krv ili na govna!” (Žan Pol Sartr).
U prilog ovome pogledajte šta je zapazio gospodin Osava 1959. god. prilikom boravka u SAD:

 

“Iz onog što sam mogao da vidim tokom mog boravka u SAD, tabela zdravstvenog stanja je mračnija od onog što pokazuju statistike…..
Što se tiče svesti, prosečan Amerikanac je skoro nula. On apsolutno nije navikao da misli, već pribegava sistemu: “pritisnite dugme i ja ću uraditi ostalo”. Šta više, Amerikanci su vaspitavani na suviše pragmatičan i enciklopedijski način, odnosno uvežbani su da budu dobri profesionalci, ljudi mašine ili robovi. Paskal kaže da je čovek slabašno stvorenje, trska koja misli. Kad bi se danas našao u SAD video bi da je čovek krava koja ne misli, jer ona je rođena da bi je eksploatisali i nikad neće osetiti slobodu u kojoj uživaju divlje životinje. Nikada nisam bio toliko iznenađen kao u SAD kada sam video toliko osoba koje ne mogu same da razmišljaju i prosuđuju. Imaju oči i uši, ali ne mogu ni da vide ni da čuju i izuzetno su sumnjičave. Poznaju ograničen i prolazan svet u kojem ništa nije stabilno, gde ne postoji stalna pravda niti sloboda i sreća, ali ne poznaju ili odbijaju da upoznaju našu apsolutnu i večnu Majku Prirodu. Čak se i plaše reči “beskraj”.
Posećuju crkve i hramove u njihovoj materijalističkoj i naučnoj zemlji mnogo revnosnije nego što to čine vrlo religiozni narodi kao što su Indusi, što je jako kontradiktorno. Čemu im služi odlazak u hram ili crkvu kad ne žele da upoznaju beskraj i kad su toliko vezani za relativmi svet?
Njihova religija, kao i sve ostale, uči: “volite vaše neprijatelje, odbacite ono što posedujete, okrenite i drugi obraz”. Ali nikada nisam sreo bilo koga u SAD da je primenjivao ove principe. Suprotno ovome, zakon, koji je predstavnik najvećeg nasilja, pre bi se moglo reći da ozbiljno napada društvene neprijatelje nego što ih voli, naročito najsiromašnije. Neprijatelj koji je bogat izbegava zakon uz pomoć svog oružja: novca. Gangstere ponekad ubijaju, ali u stvari pravi kriminalci su vaspitači koje društvo niti ubija niti kažnjava.
Isto važi i za medicinu. Napadaju se mikrobi, virusi i ostali neprijatelji, a nikada se ne pitamo zašto ih je Bog stvorio i zbog čega oni neke osobe napadaju a druge ne.
Isto važi i za ratnu industriju koja postoji u ime Pravde, Mira i Slobode! Može li Pravda biti ona koja uništava, Mir krvav, a Sloboda ostvarena nasiljem?”
Kakvo je sada stanje u svetu, verujem da ni takav um kao Osava, nije mogao da predvidi. Mislim da se on sada prevrće u grobu!
Drugi razlog mog obraćanja vama je poruka da je greh ćutati o onome što znate i ne pokušati pomoći drugima! Nakon nekoliko Osavinih rečenica, navešću vam neka moja iskustva da biste imali predstavu šta vas očekuje na putu Ljubavi i Pravde.

 

“Ako ste povratili zdravlje i ako ste počeli da nazirete nove horizonte, napišite mi kratku istoriju svog života. Trebalo bi, takođe, da vašim bližnjim koji su bolesni ukazujete na superiornost makrobiotičke metode za uspostavljanje zdravlja i pronalaženje sreće. Ako to ne činite znači da niste sasvim izlečeni i da ste još uvek isključivi, nedruštveni, egoistični, te ćete se ponovo razboleti.
Isključivost je najteže zlo za lečenje i uzrok je ne malog broja nesreća i zbog toga bi trebalo da se preobrazite u osobu koja ne može nikoga da mrzi. Ljubav je davati i ne zahtevati ništa za uzvrat, svaki reciprocitet je egoističan. Davati i uvek davati pretvara vas u stvaraoca; sve što posedujete biće izgubljeno pre ili kasnije, dok neprekidnim davanjem ulažete u “neograničenu banku beskraja”.                       (Osava)

 

Iz mog iskustva vam mogu reći da ćete na ovakav način hiljadu puta više dobiti nego što ste dali, i to kroz ono što vam je najvažnije u životu. Nije vaše da brinete u kom obliku će vam se dobrota i trud vratiti!
Na ovakvo putu iskustva će vam biti veoma bogata i raznolika. I ružna i prelepa. Mnogo puta ćete se iznenaditi. Kod onih koji istinski prihvate savete, iznenadi će vas brzina i lakoća izlečenja. Videćete i širinu lečenja: lečeći jednu bolest, izlečićete i sve ono drugo što nije valjalo, iako niste znali za te probleme. Izlečenjem počinju i mentalne promene, naravno, promene su uvek pozitivne. Zli ljudi će početi da vas napuštaju. Oni koji su arogantni pokušaće da vam “ubace klipove u točkove” putem latinskih izraza, blesavih primera koje su oni “videli”, poređenja sa drugima (kako je onaj zdrav, a jede stalno meso, itd.), navodeći najnovija istraživanja velikih naučnika, često kroz laži ili kroz stvari koje nisu razumeli.
Uglavnom, retke osobe koje upotrebljavaju mozak i nisu još izumrle kao vrsta, voleće vas i ceniti. Steći ćete prave prijatelje, one koji imaju emocije i ne žive isključivo za materijalno. Najvažnije od svega je da ćete vi sami doživeti ogroman napredak, a tako se menja sve oko vas. “Onaj ko hoće da promeni čitav svet neka prvo promeni sebe!” Indijska izreka.
U savetovanju drugih, ma koliko da vam je stalo do njih, nemojte preterivati u savetima. Rizikujete da postanete suviše agresivni i dosadni pa ćete postići suprotan efekat. Neke ljude treba pustiti da žive kako oni hoće. Ustvari svakoga… vi ste tu samo da naglasite da im može biti bolje, a odluka je na njima!
Povrh svega, bar po meni, nema veće nagrade od one kada nekome pomognete da spase život i ugledate srećna lica!

 

Nemojte postupiti kao kralj iz sledeće bajke koju ću vam prepričati:

 

“Bio jedan kralj u jednom kraljevstvu koji je bio veoma dobar i mudar. Kao takav je bio omiljen u narodu. Ispred svog dvora je imao bunar sa odličnom i hladnom vodom koju je isključivo samo on pio. Jednoga dana se sva voda u njegovom kraljevstvu promenila, osim u njegovom bunaru. Svako ko je pio vode ubrzo je poludeo. Zbog toga su svi podanici počeli da kritikuju kralja i da ga mrze. Nije im valjalo ništa što je on govorio i radio. Počeli su i da kuju zaveru protiv njega. Shvativši nekeko o čemu se radi, kralj je počeo da pije vodu koju su i svi ostali u kraljevstvu pili i uskoro je i on sam poludeo. Od tada su podanici ponovo počeli da ga vole i cene i pričali su sve najlepše o njemu”

 

Istinska sloboda je neopisiv osećaj i moram je za kraj opisati kroz jednu kratku i mudru priču:

 

“Na jednoj livadi je živelo veliko stado ovaca. Predvodio ih je veliki i snažan ovan koga su krasili moćni rogovi, opasni za sve neprijatelje njegovog stada. On je birao mesta za ispašu, potoke na kojima su gasili žeđ, uvek oprezan, ponosno uzdignute glave, uživajući u pogledu na Sunce, plavo nebo i zelene pašnjake. Za to vreme su ovce bez pogovora išle za njim, sagnute glave. Ona ovca koja je bila prva iza ovna pratila ga je tako što je gledala u njegovu zadnjicu. Kako se njegova zadnjica pomerala napred, tako je i ona išla za njim. Druge ovce su pratile njenu zadnjicu i tako redom do poslednje ovce. Plašeći se da ne zaostanu i ostanu bez hrane i zaštite nisu nikada dizale glavu. I živele su ne videvši za života nebo, Sunce, planine i reke, čekajući da ih seljak ošiša i na kraju zakolje.”
U nadi da niko od vas neće živeti kao ove ovce, pozdravljam vas i želim svu sreću!

3 Comments - Write a Comment

  1. Citateljka sajta cenjenom Autoru i svim zaduzenima za funkcionisanje sajta!

    Prvo bih zelela da izrazim veliku zahvalnost autoru sajta kao i svim ljudima koji su posveceni napravili ovaj sajt i sire ovakvo znanje. Veliku vrednost imaju ovi tekstovi koji predstavljaju sveobuhvatno znanje o makrobiotici, covekom organizmu, drevnom znaju ali i ukljucuju dragoceno visegodisnje iskustvo u lecenju. Neprocenjivo je imati ovakavo znanje na jednom mestu, jer na taj nacin mozemo lako i jednostavno da prvo razumemo makrobiotiku i sam zivot, kao i da kasnije to znanje prenesemo drugima.

    Drugo, nacin na koji je Osava preneo makrobiotiku na Zapad je zaista jedinstven i svaka njegova knjiga mi je uvek inspiracija i vodilja za zivot. Na zalost, da je ziv, mislim da bi bio sokiran svetom i ljudima! Dokle smo stigli!!! Kuda idemo ?!!! Ukoliko nam se ne desi neka velika promena svesti, ne svidja mi se ishod koji je pred nama!

    Naravno, slazem se sa stavom da smo dobili ovaj zivot da ga delimo sa drugima, da svoje najbolje damo ovom svetu! Ionako nista sto imamo nije zapravo nase 🙂
    I naravno pred nama, ucenicima, su veliki izazovi da bi dosli na taj put vecite srece i slobode, jer nismo potpuno zdravi a samim tim i nase misli su takve.
    Deluje jednostavno da je borba laka, ali u sustini je potrebno dosta posvecenosti i discipline da bismo uspeli. Tako da je podrska koju imamo od vas kroz ovaj sajt ziasta vredna, da nas uvek usmeri i podseti koji je pravi put 🙂 !

    Reply
  2. Mladen Obradović · Edit

    Sve vaše tekstove sa vremena na vreme ponovo pročitam, i uvek nađem nešto novo,ili otkrijem pravi dublji smisao.Makrobiotika je kao pogled sa vrha planine.

    Reply

Post Comment