Porodica (1)
Čovek je biće koje (kao i sva stvorenja na planeti Zemlji i Univerzum u celosti) ima osnovni zadatak – održanja vrste. U tu svrhu, prosto rečeno, stvaranja dece, za čoveka je najprirodnije i najbolje da tok života usmeri ka toj svetoj dužnosti: odrastanje i razvoj treba da posluži za ispravno vaspitanje i zdravlje, a po završetku toga osoba bi trebalo da je spremna za zajednički život sa svojim partnerom i produženje vrste. Čovek kroz svoje odrastanje i starenje ima veoma različite periode i svaki period ima svoju ulogu u životu čoveka. Svaka greška u tim složenim procesima ima svoje posledice, na prvom mestu u životu svakog pojedinca, a onda se odražava i na čitavo društvo. Zato što je čovek društveno, tj. socijalno biće. Začeće je njegov početak, trudnoća je njegovo razviće tela i duha vrtoglavom brzinom, period bebe je nastavak razvoja, sticanje imuniteta i razvoj svesti (koji nikada ne prestaje-do smrti), pubertet je velika promena osobe u pogledu seksualnog sazrevanja i ponašanja, kao dela tog sazrevanja, itd…
Našem porodu je potrebna porodica za pravilan rast i razvoj. I otac i majka. Žalosno, ali život udvoje (brak ili porodica) sve više gubi bitku, naročito u ekonomski razvijenim društvima. Zbog razaranja ljubavi, tolerancije i prijateljstva posledice su nesagledive. Posebno se to ogleda u razvoju kriminala, depresije i duševnih bolesti. Lider u tom socijalnom zlu je SAD. Samo jedan mali primer: moj dobar prijatelj živi 16 godina u SAD i sin mu je išao u jaslice, u grupu male dece do 3 godine. U grupi se nalazilo 26-oro dece. Od sve te dece, samo njegovo dete je imalo roditelje koji su u braku i živeli su zajedno! Nažalost, nakon godinu dana razveo se i moj prijatelj. Znači, procenat dece koja su živela u porodici je iznosio 0%! Katastrofa! A sada pročitajte jedan divan tekst velikog Žorža Osave:
“Drugo ime za život udvoje, “škole ljubavi” i “fabrike sreće”, jeste porodica. Porodica je ćelija društva. Ako porodica nije zdrava ni država ne može biti zdrava, i ako je porodica razorena i država će takođe biti razorena. Kada je porodica nesrećna i država će biti nesrećna. Tako je na Dalekom istoku od velike važnosti bilo “upravljanje porodicom”. Ali, “upravljati porodicom” nije tako jednostavno, iako je ona naše gnezdo. Porodica je prvi korak našeg hoda kao građana, članova društva i čovečanstva. Ona je, takođe, prvo delo u životu. Sve što se naziva delom, čak i malo delo, teško se izvodi, a među njima je naročito težko podići porodicu. Ona nije ravanski, već prostorni proizvod. Porodica je umeće nastalo sjedinjavanjem materije i duha. Ona nije statična, već pokretna i promenljiva, ona je umetnost, živo delo koje se nikad ne zaustavlja, koje se razvija i raste iz dana u dan, iz godine u godinu, tokom više decenija. Dakle, najpre iskazujem poštovanje prema onima koji su podigli zdravu i srećnu porodicu.
Radosna, srećna i simpatična porodica je mesto odmora, gnezdo naše duše i, iskreno govoreći, koren života, bazični sklop života i izvor životne snage. Naš život je jadan kad je porodica mračna, usamljena i tužna. Čovek je u opasnosti od udaljavanja od svoje porodice ako traži radost i zabavu, svetlost i tišinu, rizikuje da se udavi u tamnom svetu zadovoljstava. Po psihoanalizi ljudi su (čak i velike ličnosti), na kraju krajeva, vrlo slabe životinje rukovođene seksualnim instinktom. Potrebno je uložiti mnogo napora kako bi se podiglo ovo radosno, svetlo i simpatično “gnezdo” duše. To nije jednostavno, niti se može ostvariti pronalaženjem olakšica. To je mozaik duha, učvršćen i napravljen od cementa iskrenosti umešanog suzama i znojem. Nakon što se povukao iz javnog života, veliki engleski političar Pit je mirno rekao: “Ono što mi je omogućilo slavu jeste moja supruga koja je podigla srećnu i sjajnu porodicu i omogućila mi odmor i snažnu energiju”.
Ako supruga nije pobožna i nežna, čak i kada je suprug velika, čestita i izuzetna ličnost, njihova porodica će biti zatvorena u oblaku nesreće gde neprekidno duva hladan vetar. Čak i kada bi, uprkos porodičnoj nesreći, suprug postigao uspeh, njihova deca bi bila nesrećna. Žene kao što su Ksantipa, Sokratova supruga koja je polivši supruga slanom vodom bacila posudu na njega, kao i žena koja je navela Konfucija da jadikuje i izjavi: “Žena i muškarac ograničenih pogleda teško se razvijaju”, nisu mogle da odgaje decu koja zaslužuju srećan život kada im majke ostare. (Zar iritantnost žene koja poliva vodom supruga zbog njegove filosofske misli nije jedno? Stalno se ljutila na supruga kome će se drugi zauvek diviti kao velikom Sokratu. Kakva nesreća!)
Suprotno, žene koje su pomagale, zadovoljavale svoje supruge i ostvarivale njihove velike snove (kao što su na primer Ito Đinsai, koji je zaboravio na porodičnu situaciju i nije znao da njegova supruga više nema pirinča, ili Rai Sanjo, koji je zahtevao od supruge da posluži gostima sake kad nije bilo dovoljno pirinča ni za porodicu), uspele su da podignu valjanu decu, kojih se sećamo čak i danas. Čak i kad su ove žene preživljavale periode nemaštine i tuge i kad se činilo da žive bedno, u njihovim srcima uvek je živela velika nada u sunce, a vatra nepokolebljive vere neprekidno je i toplo gorela.
Postoje razni uslovi neophodni za formiranje porodice kao srećnog, simpatičnog i svetlog prebivališta duše. Prvi među njima, najveći i neophodan za sve porodice, jeste zdravlje članova. Najpre zdravlje. Čak je i Emerson rekao: “Zdravlje je prava sreća”. Jedan grčki filosof je rekao: “Zdravlje rađa zadovoljstvo, a zadovoljstvo proizvodi sreću”. Bez zdravlja ne možemo ništa da uradimo. Ako nemamo zdravlje ne možemo ništa da ostvarimo, čak iako posedujemo veliko bogatstvo, reputaciju, znanje, bračnog druga, decu, bilo šta. Bićemo još nesrećniji ako budemo posedovali sve ovo.
Zdrava porodica! To je svetla i radosna porodica. Bolest je deo smrti, Zdrava porodica je porodica živog čoveka. Porodica bolesne osobe liči na “groblje”. To je “kuća cveća”…. Rad i zabava u životu nisu dozvoljeni ako nismo zdravi i zato najpre moramo učiniti da naša porodica postane fontana zdravlja…. Eto, dobro smo razumeli kolika je velika odgovornost poslovođe ovog “gnezda” duše, “izvora energije” i kuvara koji hrani život. To je osoba koja daje radost i sreću životu, nudi svetlost i čini život vrednim življenja. Ova osoba je supruga, domaćica i majka.
Postoje, takođe, i drugi uslovi i kvaliteti neophodni da se postane nežna, verna, strpljiva i pažljiva domaćica i mudra majka. Jednom rečju, sa tačke gledišta Principa Jedinstva života, to je osoba koja može da primenjuje makrobiotiku….
Isto tako, možemo proceniti ličnost po brzini njenog razumevanja makrobiotike. Poslušna osoba je razume odmah i na licu mesta. Nerazumnoj osobi je potrebno više godina, pa čak više i od deset godina da bi je razumela. Jedan od mojih najbližih prijatelja nije razumeo makrobiotiku 17 ili 18 godina. Živeo je kod mene godinu dana i najzad ju je po prvi put shvatio kada mu se dete razbolelo. Međutim, on uopšte nije glup. Diplomirao je na poznatom univerzitetu i trenutno je šef poslovnice jedne velike kompanije. Uostalom, ima veliki broj onih koji uopšte ne uspevaju da primenjuju makrobiotiku. Međutim, ima sirotih i prostih radnika koji počnu odmah da je primenjuju nakon što su odslušali predavanja….
U svakom slučaju, u pogledu ishrane, takozvani naučnici, eminentne ličnosti, neznalice i zatucani nalaze se na nivou prvog razreda. Moraju da krenu od prvog slova abecede, sa iste polazne tačke. Škole života ne postoje. Što se tiče takozvanih škola, njihova učenja su često prepreka za rešavanje važnih pitanja. Potrebno je samo biti dovitljiv i umeren. Pre svega, život zapada u potpunu konfuziju ako se dobro ne shvati važnost hrane. Čak i kad sticajem srećnih okolnosti steknemo reputaciju, položaj bogatstvo i decu, a nismo razumeli makrobiotiku, put sreće življenja, svi ovi darovi mogu se jednog dana pretvoriti u svoju suprotnost usled neke velike nesreće. Greške u ishrani su tim veće, žešće i teže što su veći slava i bogatstvo…
I kad smo izuzetno bogati nikad ne možemo biti sigurni da nećemo sve izgubiti, niti da ćemo zapasti u neverovatne dugove zbog prirodne katastrofe, revolucije, gangstera, ekonomske panike, pobune, prevare….
Pre svega, makrobiotiku treba da shvati supruga i majka. Tako će biti zdrava. Nema nesrećnije i neprijatnije porodice od one u kojoj je supruga bolesna…. Ražalostiti porodicu predstavlja najstrašniji zločin… Naša ishrana je prvi korak koji pravimo u individualnom životu. Kad supruga zaboravi na svoju dužnost da obezbedi zdravlje sebi, svom suprugu i deci, njena porodica će sigurno zapasti u nevolju. U tom smislu, odgovornost žene, supruge i majke je izuzetno velika. Rastužiti porodicu označava početak slabljenja države. To je prvi korak razaranja sveta i čitavog čovečanstva.”
(A to se upravo odigrava već duže vreme i sve više se ubrzava).
