Prosečna dužina života – statistika

 Neko od mislilaca je jednom rekao: “Postoji laž, veća laž, najveća laž i statistika!” Ovim nisam hteo da kažem da statistika nije potrebna i da je uvek laž, kao što to nije mislio ni tvorac ovih reči. Ovo se odnosi na nameštenu, tendencioznu i nerealnu statistiku koju je izračunala svetska zdravstvena organizacija sa ciljem da prikriju svoju neefikasnost u prevenciji i lečenju obolelih. I jedno i drugo skoro da ne postoje. Prevencija se sastoji u par opštih saveta tipa: “Dolazite često na pregled…..hranite se zdravo….budite aktivni…..držite dijete…” i ostale trivijalnosti bez ikakvih detaljnijih objašnjenja ili čak davanjem štetnih smernica zbog neukosti. A sam opis načina lečenja lekara kada se pojave na televiziji daje “veliku nadu”; stotinama puta sam gledao cenjene stručnjake koji priču o svakoj bolesti počinju rečima: “Ova bolest još nije dovoljno istražena i ne zna se stvarni uzrok, ali ako se javite na vreme, mi tu bolest sa uspehom lečimo (kontrolišemo).” Ja sa takvim izjavama ne bih nekom dao ni telefon da mi popravi.
    Sad malo o brojkama. Zašto kažem da je pomenuta statistika nerealna? Zato što su tu uračunate zajedno dugovečne osobe, izginuli u svetskim ratovima i bebe umrle na porođaju ili neposredno nakon porođaja. Te stvari ne mogu da se strpaju u istu “korpu”. Kao što velika većina zna, nekada su se žene porađale za života i po 20 puta, pa je po svim zakonima prirode bilo normalno da ne mogu da ostanu u životu sva novorođenčad. I danas, uz razvijenu medicinu i tehnologiju, dešava se da deca ne prežive na porođaju ili se rađaju sa ozbiljnim nedostatcima, a sve veći broj mladih osoba su neplodni. To je zakon prirodnog odabira i poboljšanja nasledne genetske strukture: oni koji su zdraviji i jači, opstaju. Ali zato njihova deca imaju neuporedivo više šanse da budu zdravi i jaki. To ljudi dobro znaju kada traže partnera za oplodnju za svoje domaće životinje želeći da dobiju što kvalitetniju mladunčad. Samo nažalost, zaboravili su da taj sistem primene na sebi. U današnje vreme, dobar deo budućih roditelja u ovom visoko-materijalnom društvu, bira sebi partnera za život po statusu i diplomi, po tome da li ovaj ima kuću ili stan, dobra kola i bogate roditelje od kojih će jednoga dana naslediti “sreću”. Kako je to jadno!
    Evo jedne najprostije statistike da bi račun bio što jasniji: Ako imate jednog stogodišnjaka i ako mu dete nije preživelo porođaj dobijate da je prosečni životni vek 50 godina: 100 + 0 = 100 ; 100 : 2 = 50 . Ispada da nema veze što je neko doživeo stotu, što je ogroman životni vek, ali zbog smrti jednog novorođenčeta, prosek je 50 god. Danas se mnogo manje gine i spašavaju se oni koji posle žive do kraja života pod lekarskim nadzorom ili na aparatima, ali ipak duži životni vek izvlače stari ljudi kojih još uvek ima dosta. Vide ćemo kada oni nestanu, koliki će prosek biti. Zar je to uspeh današnje medicine i kakav je to život kada, takoreći nemate zdravog čoveka. Milioni nestrpljivo čekaju da neko nastrada, da bi im bili presađeni organi. Užas! “Bolje je jedan dan živeti kao lav, nego sto godina kao tele.” (Hemingvej)
    Uostalom, ne trebaju vam nikakvi brojevi ako sami pogledate dužinu života vaših roditelja, a još bolje vaših baba i deda. Prosečna starost, npr. mojih baba, deda i oca je 78 god. I niko, sem mog oca, nije posećivao lekare niti je imao potrebe.
    Evo, za kraj još dva primera koji mogu da pojasne ove namerne zabune:
  1. Staro domaćinstvo

    Članovi domaćinstva Dužina života
    Deda 80
    Baba 80
    Otac 80
    Majka 80
    Dete 70
    Dete 70
    Dete 70
    Dete 70
    Dete (umrlo) 0
    Dete (umrlo) 0

    Kada saberete ove solidne godine života desetoro članova dobijate ukupno 600 god. Podelite sa njih desetoro i dobijate da je prosečan vek nekadašnje familije bio 60 god.

  2. Novije domaćinstvo
    Članovi domaćinstva Dužina života
    Deda 80
    Baba 80
    Otac 70
    Majka 70
    Dete 70
    Sabiranjem dobijamo da je ova familija živela ukupno 370 god. Pošto ih je petoro, delimo sa 5 i izlazi da je prosečan vek ove familije 74 god.
    Kada pažljivo pogledate, možete zaključiti da, i pored toga što su u prvom slučaju otac i majka živeli po 10 god. duže od oca i majke iz drugog slučaja, izlazi da je životni vek savremene porodice mnogo duži, a sve zbog dva deteta koja su umrla na porođaju. Šta mislite kolika bi razlika tek bila da je još neko iz starog domaćinstva poginuo u ratu, kao što se to često dešavalo?
    Na kraju, izračunajte sami pa neće niko moći da vas laže. To je prosta matematika!

6 Comments - Write a Comment

  1. Mislim da je prosek jos gori u poslednjih 10 godina jer je najveci broj ljudi izmedju 40-60 koji obolevaju od raka, srcanih i mozdanih udara…. i koliko je sada dece koji umiru od raka sto pre sigurno nije bio slucaj…. Dovoljan nam je podatak iz svog okruzenja kada vidimo koliko ljudi umire ili je bolesno, a da nam i ne treba statistika ili prosek!

    Reply
  2. Koka kola je tek 45 godina u Srbiji, Vegeta od 60tih … Genetski modifikovana hrana dvadesetak godina… A ja se još sećam prvog flipsa kod nas (Gricko), i pamtim kad nije bilo Snikersa, Marsa i koječega još. Jako mali period da bi uvideli dramatične posledice novih navika. Ali bože, “moja deca obožavaju viršle, zašto da im to uskraćujem” reče jedna brižna majka. Posle skupljamo novac za lečenje jadne dece i svi kunemo Boga… Tuga.

    Reply
  3. na neke stvari mi ne možemo da utičemo, nije garancija da ako ne pijemo koka ali je zato naše podneblje Meka za prodavce zdravih saveta

    Reply
    1. Danice, nažalost morali smo da uklonimo neke Vaše komentare. Na našem sajtu nije dozvoljeno vređanje, psovanje i govor mržnje. Preporučujemo da sledite neku od makrobiotičkih dijeta i uz veru u napredak rešićete sve Vaše probleme vrlo brzo. Veliki pozdrav!

      Reply

Leave a Reply to Svetlana Cancel reply