Ovu temu nisam stavio pod kategoriju “Lečenje” iz jednostavnog razloga, zato što ravni tabani nisu ni neki nedostatak niti bolest. Ko je čitao “Dijagnostiku”, već mu je prilično jasno. Našu konstituciju (građu) tela čine svi delovi tela, pa tako i stopala. Ne postoje na svetu dve iste osobe. Pa čak ni blizanci. Iz toga proizilazi da su tzv. ravni tabani oznaka preterane upotrebe jin namirnica i pića majke u trudnoći, u periodu formiranja deteta. Takvi tabani označavaju dete (osobu) koja pokazuje sklonosti ka umetnosti i lepom (estetici), pre nego li sklonosti ka fizičkom radu i aktivnostima. Zašto bi to bilo loše? Međutim, poznato je da postoji puno osoba sa ravnim tabanima koje su se opredelile za neku psihofizičku aktivnost, koja takođe može da bude umetnost ako se tome pristupi sa duhom i majstorstvom. Čak je bilo i olimpijskih šampiona u atletici, gimnastici i dr. disciplinama.
U zapadnoj medicini se, na žalost, takvi tabani smatraju telesnom manom i protiv toga se bori svim sredstvima. Takav pristup medicinskih stručnjaka može da znači samo dve stvari: ili ne znaju da to nisu nedostaci ili im je cilj da zarade još “malo” novca. Ako ne znaju, onda nisu stručnjaci; ako je do novca, onda su pokvareni. Ni jedno od ovoga ne valja.
Način ogorčene borbe savremene medicine protiv ravnih tabana se sastoji u tome da se roditeljima preporučuje da za decu kupuju tvrde cipele, sa ortopedskim uloškom, i fizičke vežbe kod terapeuta. To je samo mučenje dece, trošak za roditelje, a ne daje nikakav efekat. Već sam na jednom mestu napisao da naše telo nije plastelin, pa da ga oblikujemo kako kome padne na pamet. Npr., moj otac je od osamnaeste godine pa do kraja života nosio isključivo ortopedske cipele i umro je na kraju sa ravnim tabanima. To ga nije sprečavalo da u mnogim sportovima bude prvak među hiljadama drugih. Moj primer je malo drugačiji: do kraja osnovne škole mi je dijagnoza bila, na svim sistematskim pregledima: ravni tabani. Međutim, uvek sam bio najnemirniji i imao najbolje rezultate u atletici i ginastici. Obzirom da sam negde oko polaska u srednju školu poprilično promenio ishranu i umesto slatkiša počeo više da jedem kuvanu hranu (više jang), mišići su mi postali zategnutiji i više nikada nisam imao ravne tabane. Tako sam postao primer da vremenom može da se promeni konstitucija, ako promenimo ishranu.
Inače, odlike jin osoba, a samim tim i osoba sa duhovnim i umetničkim sklonostima, su još i razmaknutije oči, mekši mišići, šire telo i glava, veća visina itd. To su odlike potpuno ravnopravne kao i ravni tabani. Ako onda neki misle da od jin osobe treba napraviti jang osobu iskrivljivanjem tabana, onda zašto ne bismo skraćivali noge i premeštali oči kako bi bile malo bliže postavljene? Notorna glupost!
Za kraj da znate da je obuća nužno zlo i da za stopala ništa nije bolje od hodanja bosonog. Tu se krije jedna velika tajna za najveću većinu ljudi na svetu: pored toga što nam hrana obezbeđuje vitalnu energiju, isto tako je od ogromnog značaja za život primanje energije od okoline, tj. jang energije od kosmosa i jin energije od zemlje (tla). Tu imamo veliki problem: u modernim građevinama sa puno metala i veštačkih materijala, a uz veoma malo vremena provedenog u prirodi, nismo u mogućnosti da primimo dovoljno jang energije iz kosmosa, a hodajući stalno u obući ne primamo ni jin energiju Zemlje.
Razmislite o ovim rečima!
