Snaga, energija, izdržljivost i vitkost – Kakva nam hrana daje snagu?

makrobiotika

Ovo su veoma česte teme (istovremeno i predmet nedoumica) kada se radi o gojaznosti, sportu, poslu, osećaju slabosti, bolovima u mišićima, itd., itd.,. Počinjem sa najraširenijom pogrešnom teorijom koju sam nebrojeno puta čuo, a i svi vi, sigurno: “Za snagu i težak rad potrebna je “jaka hrana” !” Tačno je da je potrebna jaka hrana, samo još kad bi zagovornici te teorije znali šta je “jaka hrana”.
Krenimo od osnove.

Skrob

  • primarnu energiju za život čovek dobija od složenog šećera (ugljenog hidrata), skroba.
  • skrob je koncentrat “zarobljene” energije univerzuma: Sunca i Zemlje.
  • njega stvaraju biljke, prvenstveno žitarice.
  • da bi skrob bio iskoristljiv za ljude mora da prođe složen, “alhemijski” proces pretvaranja u glikogen ili životinjski šećer.
  • taj proces pretvaranja počinje jedenjem žitarica i dugim žvakanjem jer jedino pljuvačka može da ga razloži.
  • formirani glikogen se deponuje (skladišti) u jetri gde može da se uskladišti količina od oko 60 gr. što je dovoljno za oko 3 dana normalnog funkcionisanja organizma.
  • on se izlučuje u krvotok po potrebi i u kontrolisanim količinama koji kontroliše autonomni nervni sistem.

Ovo je normalan, prirodan način stvaranja kvalitetne životne energije. Jedan gram skroba daje 4 kalorije.

Masti

Masnoće nisu primarne za životnu energiju i u normalnim okolnostima se koriste samo u zanemarljivim količinama. U slučaju prekomerne upotrebe, skladište se kao potkožne masne naslage, u i na organima i u krvnim sudovima. Kada ih ima suviše one ometaju normalno funkcionisanje celog organizma. U proseku, čoveku je sasvim dovoljna dnevna količina od oko jedne kašičice i to biljne masnoće.  Osnovna podela je na životinjske masti (holesterol) i biljne (trigliceridi). Mnogi su, zbog ljubavi ka upotrebi masnih jela počeli da izmišljaju kako je samo svinjska mast opasna, a pileća, guščija, goveđa i ovčija su mnogo bolje i zdravije, što nema mnogo veze sa zdravom pameću: sve one su podjednako loše! Rezultati suvišne masnoće u organizmu su najčešće oboljenja srca i krvnih sudova, moždani udari, Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, neplodnost i polna nemoć itd. I kada ih koristimo treba gledati da se upotrebljavaju integralne masnoće, tj. nerafinisane.
Njihova uloga u organizmu je da oblažu ćelijsku opnu i tako stvaraju prepreku za ulazak virusa u ćeliju. Druga važna uloga je da stvaraju tanak sloj loja na koži koji takođe predstavlja zaštitu od napada virusa i bakterija i njihovog prodora u organizam. Ovu prirodnu i najbolju zaštitu ljudi, naročito iz razvijenih zemalja, revnosno uništavaju kupajući se svaki čas (kao da su upali u septičku jamu) uz upotrebu raznih hemijskih sredstava koja prodiru kroz kožu trujući nas i koja skidaju naš zaštitni sloj masnoće. A onda koristimo opet neke gluposti protiv suve kože. Skoro sam čuo najnovija istraživanja genijalnih naučnika kojima su bile potrebne desetine godina da bi došli do zapanjujućih otkrića u kojima se kaže da decu ne treba kupati oko dve nedelje po rođenju jer se tako smanjuje njihov imunitet, da možemo ponekad da ih pustimo da se igraju na tepihu, pa čak i u dvorištu i da ne treba baš preterivati sa čestim kupanjima i tuširanjima. To se znalo još od, takoreći, postanka ljudske vrste. Treća uloga masnoća je da se obezbedi energija našem telu u ekstremnim slučajevima kada našem organizmu nedostaje ugljenih hidrata, ali ta energija nije dobra nego služi za “Ne daj Bože.” Najveći broj preporučenih dijeta koje su sve do jedne štetne, baziraju se na smanjenom unosu ugljenih hidrata (šećera) iz žitarica, što dovodi do trošenja masnih naslaga ali na bazi poremećaja metabolizma, oštećenja zdravlja i vitalnosti i na kraju do skidanja suvišnih kilograma. Inače, ko pati od gojaznosti ima prosto i zdravo rešenje koje se zove makrobiotika. Takvom ishranom se postiže kompletno zdravlje uz idealnu kilažu. Jedan gram masnoće daje 9 kalorija.

Proteini

makrobiotika
Da li ste ikada videli nabildovanog maratonca?

U savremenoj nauci se navode na trećem mestu i proteini (belančevine) kao energetske materije. To je žalosno jer proteini se troše na energiju tek na kraju, kada više u organizmu nema ni ugljenih hidrata ni masti. To su slučajevi teške neuhranjenosti i gladovanja kao što su brodolomi i koncentracioni logori i tada dolazi do trošenja proteina u svrhu priozvodnje energije da bi se još do nekle očuvao život. Tada dolazi do trošenja mišićnog tkiva i opšte slabosti. Jedan gram proteina daje 4 kalorije.

Naše rašireno mišljenje u narodu o jakoj hrani je da obroci treba da sadrže hleb, meso i masnoće, mleko i mlečne proizvode i slatkiše. Sve to u velikim količinama. Detaljna analiza bi bila preopširna, ali evo ukratko efekata takve ishrane:

  • uglavnom veća snaga, ali kratkotrajna. Takve osobe mogu ispoljiti veliku snagu, ali se brzo umaraju.
  • manja tolerancija na povrede i bolove.
  • pospanost i nesposobnost za aktivnosti nakon takvih obroka (tromost).
  • gubitak koncentracije i dobrog rasuđivanja i na kraju svega, podloga za sve bolesti.

Dobar deo ljudske populacije se oduševljava nadljudskim sposobnostima yogista, majstora borilačkih veština, monasima i nindžama i samurajima…I ovo je jedna od preširokih tema, pa ću vam navesti samo neka od “čuda” koja su povezana sa zdravim životom i dubokoj vezi sa prirodom:

  • bavljenje PRAVOM yogom je nemoguće bez vegetarijanstva. Bez toga nećete postići mir, zdravlje, jedinstvo duha i tela, niti više stepene svesti.
  • oko 92% tajlandskih boksera su vegetarijanci. Poznato je da oni izdržavaju sa lakoćom veoma teške treninge u trajanju po nekoliko sati dnevno i da podnose nebrojeno mnogo teških udaraca bez nekih velikih posledica.
  • kineski monasi Šao Lina, Wu Danga i ostalih manastira su neprikosnoveni u majstorstvu u borilačkim veštinama i treninzima koji traju po 7-8 sati dnevno. Njihove sposobnosti su već postale poznate širom sveta: razbijanje kamenih ploča glavom, dlanom i nogama, zatim otpornost kože koju ne može koplje da probije, drobljenje keramike zubima i još mnogo sličnih podviga. I oni se čitavog života hrane samo žitaricama i ostalim biljkama.
  • najčuveniji nindža novijeg doba, Masaaki Hacumi, je prešao razdaljinu od oko 700 i nešto kilometara za tri dana koristeći pri tome hranu nindža koju su uvek nosili sa sobom u dugotrajnim akcijama: male kuglice pirinča ili heljde pomešane sa sojom i umotane u listić zelenog čaja. I nindže su se hranile isključivo biljkama.
  • najčuveniji mačevalac u istoriji Japana,  Mijamoto Musaši je samo 2-3 puta u životu probao meso, i to morske plodove.
  • i naši monasi su vegetarijanci.

Ima toga još puno. Ko razume poentu, dosta mu je i ovo malo!

5 Comments - Write a Comment

  1. Odlican tekst! Toliko ima zabluda o tome sta je hrana koja daje snagu, a ovde je tako sve lepo objasnjeno! Ko zna, zna :)!
    PS: Samo kako da se se izborimo sa slavama, posetama tetkama, druzenjima uz rostilj… a da ostanemo vegetarijanci… e to je vec teze 😉

    Reply
    1. Svetlana!
      Opet hvala na redovnim komentarima. A kako izdržati sva ta bombardovanja raznim đakonijama, možda najbolje ilustruje vic o piroćancu: rekao je sinu- “Ako danas budeš bio dobar, večeras te vodim u poslastičarnicu, da gledaš kako deca jedu kolače!”
      Pozdrav

      Reply

Leave a Reply to Svetlana Cancel reply