Šta treba znati pre začeća?
Za zdrav porod veoma je važno da žena i muškarac poseduju dobro zdravlje (naročito žena). Teško je očekivati da roditelji, bolesni i sa toksinima u organizmu, dobiju potpuno zdravo dete i sa preduslovima za zdravlje u poznijim godinama. Skoro sve o tome imate u kategoriji “Dijagnostika – Prvi koraci u dijagnostici”. Tu ćete videti i da ishrana majke umnogome određuje karakter deteta i kasnija oboljenja organa i sistema.
Potpuno je normalno da se mlađi ljudi odluče za dobijanje dece i pored toga što su se moćnici pobrinuli da mlade ljude (u većini) ostave u bedi i bez sigurne zarade. Uostalom, uvek je bilo da siromasi imaju i žele decu, a kod bogatih je to veliki problem, stvar materijalnog i posmatraju decu kao prepreku da još više zarade (kad li će reći da im je dosta novca i “moći”?). Važno je biti mlad jer se deca prave iz ljubavi, a mladi (sve manje) još uvek veruju u ljubav i imaju više volje i snage za taj “najvažniji posao” našega života. Oni koji ne veruju u ljubav propuštaju najvažnije osećanje i emotivno su osakaćeni. Mislim, ne samo ljubav prema partneru i deci, nego i prema svemu što nas okružuje.
“Kako proučavanje u “školi ljubavi” postaje sve dublje, obim radova u “fabrici sreće” postaje sve veći. “Udruženje članova sa istim imenom” počinje da stvara svoje prvo delo – bebu, ljupko i nežno biće … To je trudnoća. Ovo stvaranje bebe, novog života, znatno je komplikovaniji i teži zadatak. Taj slatkiš – beba – jeste veza našeg života, jedan njegov deo i naš naslednik. Pravilno odgojiti bebu je najveće delo u našem životu. Ako ne uspemo da je odgajimo na pravilan način, tada ni mi nećemo dostići Sreću, najveću želju u našem životu. Čak i da je nekad dostignemo, takva sreća će se polomiti i nestati, a mi ćemo se naći usamljeni u žalosnoj i bednoj situaciji. Ako se za usavršavanje ovog dela, “bebe”, zauzmemo posle njenog rođenja, tada je već suviše kasno. Ovim se treba baviti još od embrionalnog perioda, odnosno pre rođenja. To je veoma važno, ali je danas potpuno zaboravljeno. Uprkos nestrpljivom iščekivanju da se beba rodi, u Japanu je smrtnost beba starosti do godinu dana u ogromnom porastu. Godine 1954. umrlo je 225.000 odojčadi. Drugim rečima, ubrzo posle rođenja svakog dana umire 616 beba, odnosno jedna beba na svaka dva i po minuta. Zar ovo nije strašno? Kako se zove Bog smrti koji bebama brutalno oduzima živote? Po statističkim podacima, najužasniji uzrok ove smrtnosti jeste urođena slabost od koje umire 68.604 beba. Postoje i drugi uzročnici kao što su dijareja, zapaljenje creva, upala pluća i dr. bolesti, ali one se ne mogu uporediti sa urođenom slabošću. U stvari, ova urođena slabost potiče od nepažljive ishrane majke tokom trudnoće- Moramo se više paziti za vreme trudnoće, nego posle porođaja. Razume se da je ova “briga”, u stvari, pravilna metoda za stvaranje novog života, za dobro poznavanje hrane, odnosno makrobiotika. To je duboko poznavanje ishrane i ne sastoji se od analize kalorija, nutritivnih elemenata, ekonomije i sl., već predstavlja stanje duha i dostizanje skromnosti, zahvalnosti, dubokog divljenja pred divotama čitavog univerzuma, sunca, energije, velike zemlje i naklonosti beskraja koji stvaraju hranu, divljenja pred ljudskim naporima i naporima onog što sve ovo organizuje.
Jednom su, veoma davno, stari kineski mudraci opisali ovu “brigu” u delu o vaspitavanju trudne majke Taikjo (u slobodnom prevodu: vaspitavanje embriona, dobar uticaj na nerođenu bebu). Danas je to potpuno zaboravljeno. Uče nas samo o onom što godi ustima i jeziku, očima i ušima, odnosno o kalorijama i veštačkoj higijeni, a ne pridaje se važnost domenu stvaranja duhovnosti. Takvim učenjem nikad nećemo stvoriti osobu koja poseduje ravnotežu između tela i duše, čak i ako konzumira ukusne i vrlo hranljive namirnice…
Ovde se ne govori o seksualnom životu. On je ispravan samo ako se slede makrobiotička pravila. Poremećaji u seksualnom životu nastaju zbog nepoštovanja makrobiotike. Pogrešna ishrana, kao i korišćenje aparata i kontraceptivnih sredstava uvek dovode do tragičnih rezultata. posledica ovog je pojava sve većeg broja nežnih devojčica sa brkovima ili vertikalnom borom iznad nosa, kao i dečaka koji će postati ženskobanjasti muškarci bez brkova. Ovakve osobe, bez izuzetka, postaju nesrećne i na ovo vam skrećem pažnju.
Kad su oba supružnika dobrog zdravlja i kad imaju ravnotežu jina i janga između sredine u kojoj žive i hrane koju jedu, dobijaće naizmenično dečake i devojčice. Imati samo dečake nije suviše loše, ali porodica koja ima samo devojčice je ekstravagantna porodica kojoj nedostaje skromnost, drugim rečima to je porodica koja se hrani luksuzno i gastronomski i naginje ka neumerenosti. Takva porodica će, ako ne vodi računa, zapasti u bedu. Sa makrobiotikom po želji možemo dobiti dečaka ili devojčicu.
Ako ne dolazi do začeća i pored toga što žena ne boluje od neke posebne bolesti, znači da joj je ishrana veoma neuravnotežena. Vrlo često se ovo dešava zbog preterane upotrebe šećera i voća. Ima mnogo žena koje ostanu u drugom stanju kad počnu sa makrobiotičkom ishranom i pored toga što nisu mogle da imaju decu deset i više godina. Nema razloga da se brinemo ako žena ne može da dobije dete. Dovoljno je da promeni način ishrane. Sterilnost i spontani pobačaj takođe su simptomi ubistva ishranom. Značajno raste broj žena koje su, pod izgovorom lošeg zdravlja, doživele spontani pobačaj. Čini mi se da vrlo često žene spontanim pobačajem unište svoje zdravlje i posle toga žive paćeničkim životom slično živom lešu. Sasvim je prirodno da posle ovog protivprirodnog zločina takva žena obavezno dobije strogu kaznu. Najzad, kad ostane u drugom stanju, mora se hraniti makrobiotički uz više pažnje nego obično.
Sudbina jednog života u velikoj meri se određuje tokom ovih devet embrioloških meseci… Evo nekoliko primera zavisnosti od majčine ishrane:
Kad majka za vreme trudnoće svakodnevno i obilno jede ribu, nos novorođenčeta će biti slabo izražen i podignutog vrha (umesto pravilnog i dugog izraženog nosa) i biće tako kratak da se neće moći lako uhvatiti prstima. Mama će od samog početka biti biti razočarana. Ako majka jede više povrća od žitarica ili ako često jede meso, njena beba će imati šiljate i male uši kao u lisice, a naročito će resice biti vrlo male ili ih uopšte neće biti. Takve uši bi trebalo da se zovu “Uši nesreće”. Deca sa ovakvim ušima imaće nesrećan život i neće postati velike ličnosti, a ponekad se dešava da postanu prestupnici ili zločinci. (Ipak, očigledno je da se ova sudbina može promeniti makrobiotikom.)
Idealne uši su velike, imaju posebno izraženo zadebljanje u donjem delu i priljubljene su uz glavu tako da se ne mogu videti spreda. Deca sa ovakvim ušima postaće bez izuzetka velike ličnosti, živeće srećno i biće voljeni i poštovani. Ako majka donese na svet dete sa pravilnim i dugim nosem, velikim ušima dobro priljubljenim uz glavu, sa blago zatvorenim ustima i dubokim i smirenim pogledom, to znači da je ona prvorazredna majka i da zaslužuje da živi srećnim životom.
Poželjno je da beba na rođenju ima svetlu boju kose. Suprotno, suviše tamna ili kruta kosa nisu dobre. (Majka je konzumirala suviše jin hranu, kao što su salate i voće). Bolje je da beba u donjem delu tela ima tamni mladež. Celo telo mora da bude malo, crveno i čvrsto. Bolje je da nokti budu dugački. Težina je oko 2.400 gr. (važi za japansku bebu), a za ostale (koji nisu žute rase) beba treba da ima oko 3.000 – 3.400 gr. Bebin plač bi trebalo da bude snažan i da ima visok ton, ali nije dobro da plače bez razloga. Mora da bude mirna i da spava bilo gde, osim kad je gladna.
Velikog čoveka, mudraca, jaku i nežnu osobu i elegantnu ženu rodila je majka koja se pravilno hranila ispravnim namirnicama.”
Osava
