Totalni krah

Navešću vam složeni slučaj jedne porodice kako biste videli kakve sve greške ljudi mogu da počine i kakvi preokreti u životu mogu da se dese. Ljudi, uglavnom, ne mogu ni da zamisle šta sve može da ih očekuje.

    Pre par godina došao mi je muž poznanice Rade, inače sestre mog školskog druga Radovana, da pita može li se šta pomoći njegovoj ženi zbog teškog zdravstvenog stanja. Čuo sam već preko poznanika za njene bolesti, da me pozdravljaju i da imaju nameru da dođu da se konsultujemo. Međutim, trebalo je cela godina da prođe i još dve operacije i zračenja da bi odlučili da zatraže pomoć. Ne znam detaljno sve o njima, i nije ni bitno za ovu priču, ali znam ono osnovno. Otac im je umro relativno mlad, dok su bili u srednjoj školi. Mislim od infarkta. Malo kasnije se Rada udala, a posle par godina i Radovan se oženio. Rada je ocenila da je bolje da muž i ona žive u njenoj kući i nastanili su se u prizemlju, a brat i majka na spratu. Kao vredna i sposobna žena, otvorila je radnju na lepom mestu, a muž je radio kao trgovac u jednoj prodavnici. Krenulo je dobro. Hranili su se uglavnom po restoranima u blizini radnje. Brat je u kući otvorio svoju privatnu firmu. Dobio je i dvoje dece. Rada i njen muž nisu imali dece, pa su krenuli sa lečenjem. Ni posle mnogo godina nisu uspeli. U međuvremenu je tast mog druga izvršio samoubistvo bacivši se u nabujalu reku, a njihova majka se razbolela od demencije (lat. dementio- ludilo). Oko nje je bilo teško se starati pošto je znala da ode od kuće, a nije znala gde ide niti da nekom objasni ko je, ni gde stanuje.
Zatim je zlo krenulo dalje. Radovanova firma je propala i zatvorena, a Rada je dobila rak debelog creva koje je u celini odstranjeno (i komad tankog creva) i ostavljen otvor na stomaku za kesu u koju se vršila velika nužda. Propala je i njena radnja jer nije mogla da radi. Ostao je njen muž da radi u trgovini i da privređuje. Uskoro je Rada imala još jednu operaciju raka (mislim da je u pitanju bila materica). Ubrzo se otkrilo da ima i rak mozga, pa je izvršena i treća operacija. Kako to obično biva, rak mozga se ponovo pojavio. Tek onda su se obratili za pomoć, kao i 98% drugih kojima je makrobiotika na zadnjem mestu, umesto na prvom, kao zadnji bljesak nade. Znao sam da će sve kasnije biti mlaćenje prazne slame i da skoro ništa neće poslušati, ali moj običaj nije da nekome okrenem leđa kada je u teškoj situaciji. Odmah sutradan sam otišao kod njih da se dogovorimo šta dalje činiti. Rada je mogla da se kreće i da obavlja lakše poslove, ali je vidno bila propala, veoma mršava, bleda i velikih podočnjaka.
Naravno, objasnio sam im šta da radimo za početak, skuvao za primer prvi obrok i dao im štampani materijal sa oko 28 strana najvažnijih pravila i recepata. Moj školski drug, a njen brat, se nije pojavio da se pozdravimo i da vidi o čemu se radi kako bi i on nešto pomogao. Pare su im bile na izmaku, jer od svega na svetu, bolest je najskuplja! Radin muž se fantastično ponašao, kao i uvek, i bio rešen da pomogne maksimalno. Nabavili smo zajednički najpotrebnije namirnice. Već je imao problema na poslu zbog izostanaka jer je svojoj ženi bio potreban najveći deo dana.
Nakon dva dana sam ponovo otišao kod njih da nastavimo sa kuvanjem i savetovanjem. Bilo joj je malo bolje i već je izlazila napolje da sređuje dvorište što je bio dobar znak. Šokirao sam se kada je moj drug sišao sa sprata da se vidimo i da proveri kako teku pripreme za njihovu sutrašnju slavu! Naime, bili su je obavezali da sprema jela za slavu, pošto je bila dobra kuvarica! U frižideru su bile gomile mesa i ostalih klasičnih jela uz jadnu količinu makrobiotičkih namirnica! Kakva “dobra” podrška brata i snaje! Užas! Pored toga, videlo se da makrobiotiku jede sa naporom i gađenjem. Jedna vrsta ispoljavanja neslaganja je bila i to što je rekla da su komadi povrća po njoj suviše krupni, a ona je navikla da ih secka sitnije.
Rekli su mi i da imaju i jednog bioenergetičara koji joj je radio tretmane već nekoliko puta i da bi voleli da nas upoznaju i da čuju naše zajedničko mišljenje. Sa radošću sam pristao i već sutra smo otišli kod njega. Odmah sam ocenio da se radi o kvalitetnom čoveku, a povrh svega on je bio iniciran od strane samog čuvenog (sada pokojnog) Sai Babe! Odmah joj je rekao da se i sam spasao sigurne smrti makrobiotikom, da je želeo da proširi znanje i zdravlje, pa je otišao lično u Indiju kod Sai Babe i da ona ima velike sreće što ima poznanika koji poznaje makrobiotiku!
Ali njena snaga i interesovanje za zdravom ishranom su polako opadali, a zlo se nastavljalo. Njen muž je dobio otkaz na poslu zbog čestih odsustvovanja, a majka je pala sa kreveta i slomila kuk pa je završila u bolnici. Usledila je završnica svih nesreća: Rada je u kratkom vremenskom roku umrla, a mesec dana kasnije i njena majka. Mog druga je napustila žena i otišla kod drugoga.
Ne bih da vređam vašu inteligenciju, ali evo kratkog epiloga. Kada pogledate kategoriju “Neizlečivih ljudi”, možete videti da se radi o nezahvalnosti prirodi, nedostatku podrške porodice (osim muža) i velike oštećenosti organizma putem silnih operacija, zračenja, lekova i nedostatka organa. I još jedan veliki otežavajući faktor, a to je da ljudi bez dece nemaju ogromnu pogonsku snagu za preživljavanjem, a to je osećaj roditeljstva i razlog da budu što duže živi i zdravi zbog pomoći potomstvu!