U svom selu ne možeš biti proglašen za sveca

Pre nekoliko godina mom ocu, vojnom licu u penziji, je dijagnostifikovana cita na bubregu koja je bila veća od samog bubrega. Nekoliko puta je i izbacivao kamenje i pesak uz teške muke. Kao da nije bilo dosta što je snimak već bio urađen u našem gradu, upućen je na VMA da snimi još jednom i to je mogao da dodje na red za osam meseci, tek. Koliko bi čekao da nije vojno lice? Posle tog vremena kao lečenje je predloženo vađenje bubrega ako mu bude mnogo smetao ili cista nastavi da raste. Mokrio je oko 10 puta na dan, pa i noću je morao da ustaje. Bilo mi je glupo da mu ništa ne pomognem, a istovremeno sam znao da mi ništa ne veruje i da me nikad u životu nije ništa poslušao. Čaj od azukija (sitna crvena soja ili pasulj) je specifično dobar  uz žitarice za poboljšanje rada bešike i bubrega pa sam mu doneo samo jednu kašiku azukija da proba jedan dan da koristi taj napitak. Nisam mu doneo više jer sam znao da će da baci. Nekako je pristao. Sutradan sam otišao da se ponovo vidimo. Dočekao me je kao Hitlera i onako besan rekao: “Jebo te onaj čaj! Juče sam samo tri puta išao da mokrim (malo drugačije se izrazio)! Nikad više da mi nisi ništa doneo ni predložio!”