Vera – nevera

Ovo što ću sada napisati može biti shvaćeno sa dve strane: 1- kao objašnjenje mog ličnog iskustva tokom 20 god; 2- kao neka reklama ili “zavlačenje”. Hteo sam samo na početku da razjasnimo neke nedoumice koje sam primetio kontaktirajući sa ne znam ni ja koliko ljudi. Na prvom mestu, ja sam osoba koja je veoma radoznala i okrenuta prijateljima, lepim i korisnim stvarima i pomaganju drugima. Pre 1993. god. kada sam krenuo sa makrobiotikom, bio sam čuo za tu istočnjačku medicinu sa pola uha, ali sam mislio, kao i ogromna većina, da se sve to svodi na “kljucanje” zrnevlja i zobanje kiki-rikija uz televizor. Yoga, travarstvo, sportska ishrana, akupunktura i razne dijete već su mi bili prilično poznati, ali ja sam mislio da je to neka vrsta nove dijete. A onda se, meni draga osoba, razbolela, kao mlada majka dvoje dece, od raka mozga. Pošto je za kratko vreme bila operisana jednom i zakazana druga operacija jer se rak ponovo pojavio kao što to obično biva, njen suprug je kupio knjigu o makrobiotici želeći da pokuša još nekim načinom zato što je stanje bilo sve gore i gore. Posle druge operacije je pala u komu i nije se više ni povratila do smrti. Hteo je da čuje i moje mišljenje, pa mi je dao knjigu da pročitam. Na žalost, bilo je puno kasno da mi nešto naučimo i preokrenemo situaciju, mada je moj prijatelj počeo da je hrani makrobiotički i rezultati krvi, mokraće i stolice su bili odlični. Ali to nije bilo dovoljno. Nakon te tragedije, ja sam krenuo punim jedrima sa izučavanjem te medicine jer sam video da je to ono za čim sam tragao dugo godina i da je to najmoćnija stvar. Prvobitna znanja sam sticao preko knjiga i jednog predavanja uživo gospodina Mičio Kušija. Kasnije se pojavila literatura osnivača makrobiotike, gospodina Žorža Osave, koji je imao puno drastičniji pristup načinu života i lečenja i samim tim, puno efikasniji. Ubrzo sam video da, ako čovek veruje u prirodu i ovu medicinu, izlečenje dolazi mnogo brže i lakše nego što to piše u knjigama. Bio sam baš zaprepašćen i presrećan jer su mnogi ljudi izlečili svoje, uglavnom vrlo ozbiljne bolesti, koje su, naravno, proglašene za neizlečive i, sve češće, nasledne. Fantastična odbrana za zapadnu medicinu: ako ne možeš nekom da pomogneš, a ti mu okrivi roditelje i babe i dede! Inače, ko će da objasni da uprkos razvoju medicine i povećanju broja bolnica, dijagnostičkih aparata i tzv. lekova i sve skupljeg lečenja, broj obolelih od gotovo svih poznatih bolesti raste iz godine u godinu. Baš zbog brzine i lakoće izlečenja makrobiotikom sam odlučio ovo da napišem pa sada ko hoće neka veruje, a ko neće ne mora. Slobodna volja je uvek bila najvažnija, a ljudi su još od svog postanka ginuli za slobodu. Samo ne treba zaboraviti da sloboda nosi i odgovornost! “Za Boga, tvorca svega, NE POSTOJI NEIZLEČIVA BOLEST” (Osava). Ovde treba reći da urodjene bolesti ne mogu biti izlečene, ali se takvima može umnogome pomoći da žive kvalitetnije i duže. Nisam član nikakvog udruženja, savete i trud ne naplaćujem, poklanjam vreme i energiju a često i namirnice, pa onda ne vidim zašto bih imao potrebe da nešto izmišljam. Dovoljno mi je kada vidim pred sobom osobe zbunjene i očiju punih suza radosti i zahvalnosti, a u tim trenucima mi dođe da skačem i vrištim od radosti! Slobodno mišljenje je vaše!