Puno puta nailazim na osobe koje nešto tvrde sve do granice svađe, a da uopšte nikada nisu razmislili o tome, niti imaju objašnjenje. Te su činjenice jednostavno prihvatili zato što im se u tom nekom trenutku tako sviđalo ili je to rekao neko koga oni smatraju za autoritet. A kada shvate da nisu u pravu (ako shvate), onda imaju osećaj da će se poniziti ako priznaju da su pogrešili. Oni su po pravilu kategorija arogantnih ljudi, najčešće jin tipa i niko ih ne voli, jer su takvi ljudi “teški” za druženje. Njima je problematično stanje jetre i, najčešće, u kombinaciji sa plućima. Ali u takvim slučajevima nikakvi argumenti vam neće pomoći. Jedina šansa za njih je da se prihvate makrobiotike, a kada poprave stanje zdravlja, popravi će se i njihovo ponašanje. Čini mi se interesantnim da ovo ilustrujem kroz jednu priču:
“Muž je došao sa posla kući, gladan i umoran. Ručak još nije bio gotov, a žena je planirala jagnjeći but da ispeče u rerni. Mučila se da skrati but sa obe strane testerom i satarom. Kada je muž upitao zašto skraćuje but, i to sa obe strane, besno je odgovorila da je pusti na miru i da ga se to ne tiče. Pošto mu zaista ništa nije bilo jasno, on je insistirao na odgovoru. Nervozno je odgovorila da se to tako od vajkada radi. “A zašto?”, pitao je opet. “Moja majka je tako uvek radila! Uzmi telefon, pa je pitaj!”
Okrenuo je broj tašte i objasnio joj zašto je zvao. Dobio je ljubazan, ali isti odgovor kao od svoje žene. Na njegovo navaljivanje, rekla je: “Imaš broj moje majke, pa je ti pitaj!”
Zvao je staru baku i, naravno, i njoj objasnio čitavu zavrzlamu. Baka se od srca nasmejala: “Ee, moj sine. Kada sam bila mlada, bili smo siromašni i imali smo mali šporet, pa but nije nikada mogao da stane u rernu. Zato sam ga ja skraćivala!”
