Žitarice (1-42 i 93-101)

recepti sa žitaricama

Najvažnije o žitaricama što se tiče ljudske ishrane je da se sam Bog u njima sakrio! Ko razume, ovo mu je dosta. Naravno, obavezno se radi o integralnim žitaricama tj. celom zrnu, bez pleve. Ali, reći ćemo još po nešto o njima.
Evo najvažnijih kvaliteta žitarica:

  •  sačinjavaju kompletan obrok
  • u manjim količinama daju osećaj sitosti, ali bez osećaja težine u stomaku od koga se čoveku drema i nije sposoban za rad
  • imaju dobar odnos ugljenih hidrata, nezasićenih masnih kiselina, vitamina, proteina, minerala i biljnih vlakana, sve po prirodnim potrebama čoveka
  • mogu da se spremaju na veliki broj načina
  • deluju kao antioksidansi
  • leče sve stečene bolesti
  • regulišu nivo holesterola, tečnosti u telu i krvni pritisak
  • itd,itd…

Zanimljivo je da, kada čovek ne bi imao uticaja na planetu, žitarica bi bilo u prirodi oko 60% u odnosu na sve biljke! To je taman toliko koliko bismo najmanje trebalo da ih jedemo. Iz ko zna koje ludosti (prostija i brža priprema i lakše varenje), ljudi su počeli da prerađuju (rafinišu) žitarice uklanjajući opnu, a samim tim i klicu i sve ostalo što valja u zrnu. Na kraju ostaje samo skrob- složeni ugljeni hidrat. Tim procesima se gubi više od 80% hranljivih sastojaka. I tako je čovek počeo da jede upropašćene žitarice, a one u najboljem, prirodnom obliku da daje životinjama. Genijalno, jel da?
Kao što sam već naveo, relativno raznovrsnom ishranom se zadovoljavaju dnevne potrebe za hranljivim sastojcima, pa se zato u makrobiotici ne obraća toliko pažnja na vitamine, minerale i ostale sastojke, već na vrednost jina i janga, što je daleko važnije za zdravlje. I pored toga biće zanimljivo pogledati tabelu sastojaka nekih žitarica (u 100gr.) :

pirinač pšenica ječam raž zob proso heljda kukuruz
proteini 7 g 12 g 12,5 g 8,3 g 13 g 9,9 g 9 g  9 g
masti 2,9 g 2,2 g 2,3 g 1,7 g 7 g 3,9 g 1,7 g 3,8 g
ugljeni hidrati 77,2 g 61,1 g 73,5 g 60,7 g 60 g 68,7 g 71 g 64,6 g
vlakna 3,5 g 10,3 g 17,3 g 13,1 g 5,6 g 3,8 g 3,7 g 9,2 g
gvožđe 1,5 mg 3,3 mg 3,6 mg 4,6 mg 4,6 mg 9 mg 3,2 mg
kalcijum 43 mg 35 mg 64 mg 55 mg  21 mg
magnezijum  –  –  – 120 mg  – 170 mg  –  –
kcal 370 316 354 299 338 356  –  –

 

PIRINAČ–  Najviše korišćena žitarica u svetu. Nažalost, najčešće se koristi u obliku rafinisanog, poliranog zrna (beli pirinač) kod koga je skinuta opna i klica (mekinje) i tako je otišlo sve što valja. Posle se te mekinje daju stoci da bi bila zdravija. Inače, pirinač se nakon glaziranja najčešće potapa u tečni parafin koji oblaže zrno i produžava mu rok skladištenja, a parafin je derivat nafte. Kod takvog pirinča na pakovanju piše “Parbojled”. Što se tiče jina i janga, on je izbalansiran. Nema glutena, belančevine na koju su alergični oboleli od celijakije, obolenja tankog creva. Kako je to jadno! Zamislite lava koji je alergičan na meso! Pirinač se u makrobiotici preporučuje za svakodnevnu ishranu, pripreman na razne načine: kuvan u zrnu, kremovi od brašna, palačinke, peciva, deserti, napici, rezanci, miso pasta od pirinča, u obliku sosova. Mekinje pomešane sa vodom se koriste za održavanje kvaliteta kože i protiv kožnih obolenja, a pune se i jastuci za bolji san. Takođe se pirinač preporučuje kod gubitka apetita, kod iscrpljenosti kancerom za vraćanje sange i funkcija organizma, protiv katara creva i želuca itd.
    Moj prijatelj je proveo mesec ipo dana u jednoj tradicionalnoj japanskoj porodici koja se bavila poljoprivredom. Oduševio se kada je video da im je ishrana 90% makrobiotička, ali su koristili glazirani pirinač. Kada ih je upitao zašto ne koriste integralni, odgovor je bio da se to koristilo u vreme ratova i nemaštine i oni nisu sada beda. Kakvo promašeno mišljenje!
    PŠENICA-  Nju valjda svi dovoljno poznajemo. Bogata je biljnim vlaknima, vitaminom E koji omogućava začeće, utiče povoljno na razvoj ploda i porođaj, masnim kiselinama i aminokiselinama pa je dobra kod bolesti srca i krvnih sudova. Vitamini B grupe su dobri protiv stresova, pomažu sagorevanje ugljenih hidrata i učestvuju u izgradnji nervnih vlakana. Pšenicu koristimo najviše u obliku hlebova i to upropašćenih; stavljaju se aditivi zbog mekoće, jede se najviše beli hleb, stavlja se kvasac koji nepovoljno utiče na varenje i creva; ako tražite crni hleb, pitanje je šta ćete dobiti. Prošlogodišnja akcija inspekcije koja je izvedena u preko 500 pekara je pokazala da samo dve pekare prodaju pravi crni hleb. U ostalim se nalazio hleb sa malim procentom crnog brašna, ili, što je još gore, beli hleb obojen kakaom ili talogom od kafe. Velika većina našeg naroda ne bi ni probala kuvanu pšenicu da nije slava i sahrana gde uzmu po jednu kašičicu i, naravno, opet upropašćenu jer se dodaje šećer i orasi. Pšenica spremljena na takav način gubi hranljivu vrednost i izaziva gorušicu.
    JEČAM-  To je bila osnovna žitarica naših srednjevekovnih ljudi jer je pšenica stigla na Balkan tek kasnije. Kuvala se u zrnu (kaša) i pravio bezkvasni hleb. Ječam je poznat i kao osnovna sirovina u proizvodnji piva. Preporučuje se srčanim bolesnicima. Koristi se i pržen i mleven kao kafa. Kao mešavina sa nekim drugim brašnom se koristi i u pekarskoj industriji.
    ZOB (Ovas)-  Uopšteno, veoma mi je glupo da pišem o svakoj žitarici posebno zato što su sve od reda neprikosnovene za zdravlje čoveka. Neke razlike među njima postoje, ali su skoro zanemarljive. I kod ove žitarice se čovek pretvara da je pametan: najveći deo se daje konjima, a ono što pojede čovek u retkim slučajevima je u obliku pahuljica koje i nisu potpuno makrobiotske jer se prave pod 130-140 stepeni pregrejane vodene pare i zatim presuju, a za dalju upotrebu se veoma kratko termički obrađuju. Naš vrstan lekar iz prošlosti, Vasa Pelagić, navodi zob kao veoma dobru žitaricu upotrebljavanu na puno načina, ali treba znati kako. Nikada nemojte da pomislite da je dovoljno samo nešto uneti u organizam, pa bilo kako i sa bilo kojim dodatnim sastojcima. Sve je važno!
HELJDA–  Ona, na veliko iznenađenje mnogih, ne spada u žitarice, nego u rod trava. To uopšte nije važno budući da ima osobine žitarica i da se pokazala kao odlična u ishrani. Najviše je jang, pa prema tome daje najviše energije, greje organizam, jača ga u slučaju teških bolesti. Pošto je veoma jang naročito je preporučljiva u jin uslovima (zima). Zato i uspeva u pretežno hladnim krajevima. To je jedina “žitarica” koja uspeva u Sibiru. Iz istog razloga je dobra kao hrana ili obloga protiv oticanja tkiva i zglobova (kao jang namirnica, privlači jin- tečnost).
PROSO-  Takođe zdrava žitarica (a koja nije) koja se uzgaja i uspeva u južnim i suptropskim predelima. Naročito se koristi u arapskim zemljama i u Indiji. Egipat je najveći proizvođač te žitarice.
KUKURUZ–  Vrsta žitarice koju retko ko koristi pošto je “dosadila”. Stariji kažu da im je na nos izašla za vreme i posle rata, a nisu se setili nikada da im je to spasilo život. Pored neznanja i nezahvalnosti toj biljci, 90% ljudi misli da su kosovski junaci jeli proju! Kukuruz je kod nas stigao iz srednje i južne Amerike u 19. veku. Najviše je jin od svih žitarica pa ga treba duže kuvati i malo više posoliti. A proja je mnogo lepša i mekša ako se zamešeno testo ostavi da stoji pre pečenja bar dva sata. Specifično je dobar za srce.

I za kraj ovog uvodnog dela o žitaricama evo jednog velikog dokaza koristi od zdrave hrane: Danska je, kao i sve zemlje Evrope, debelo nadrljala u II sv. ratu i nije imala sa čim da se prehrani u poratnim godinama. Imali su mudru vladu koja je zaključila da im gajenje životinja za prehranu odnosi najveći deo žitarica i povrća, pa su rešili da unište stočni fond, a da biljke jedu ljudi. Povrh toga, to se pretvorilo u još zdraviju hranu pošto nije bilo hemikalija i veštačkih đubriva. I tako su oni tokom nekoliko godina doživeli da eliminišu gojaznost, poremećaj krvnog pritiska, emocionalne poremećaje i mnogo drugih zdravstvenih problema. “Sve što je lepo ima kraj”, kaže izreka i Danska je postupila po tom pravilu. Čim su malo ekonomski ojačali, batalili su zdravlje i bacili se na nezdravu hranu koja zadovoljava niske strasti, ali ne i um. Tako im je preostalo da se sa ponosom sećaju nekih vremena kada su imali zdrave predake, bar za kratko vreme.

Sledi lista recepata prema vrstama žitarica:

Jela sa integralnim pirinčem (1 – 21)

Heljda ( 22-36)

Proso i drugi recepti (37-42)

 

 

3 Comments - Write a Comment

Post Comment