Najvažnije o žitaricama što se tiče ljudske ishrane je da se sam Bog u njima sakrio! Ko razume, ovo mu je dosta. Naravno, obavezno se radi o integralnim žitaricama tj. celom zrnu, bez pleve. Ali, reći ćemo još po nešto o njima.
Evo najvažnijih kvaliteta žitarica:
- sačinjavaju kompletan obrok
- u manjim količinama daju osećaj sitosti, ali bez osećaja težine u stomaku od koga se čoveku drema i nije sposoban za rad
- imaju dobar odnos ugljenih hidrata, nezasićenih masnih kiselina, vitamina, proteina, minerala i biljnih vlakana, sve po prirodnim potrebama čoveka
- mogu da se spremaju na veliki broj načina
- deluju kao antioksidansi
- leče sve stečene bolesti
- regulišu nivo holesterola, tečnosti u telu i krvni pritisak
- itd,itd…
Zanimljivo je da, kada čovek ne bi imao uticaja na planetu, žitarica bi bilo u prirodi oko 60% u odnosu na sve biljke! To je taman toliko koliko bismo najmanje trebalo da ih jedemo. Iz ko zna koje ludosti (prostija i brža priprema i lakše varenje), ljudi su počeli da prerađuju (rafinišu) žitarice uklanjajući opnu, a samim tim i klicu i sve ostalo što valja u zrnu. Na kraju ostaje samo skrob- složeni ugljeni hidrat. Tim procesima se gubi više od 80% hranljivih sastojaka. I tako je čovek počeo da jede upropašćene žitarice, a one u najboljem, prirodnom obliku da daje životinjama. Genijalno, jel da?
Kao što sam već naveo, relativno raznovrsnom ishranom se zadovoljavaju dnevne potrebe za hranljivim sastojcima, pa se zato u makrobiotici ne obraća toliko pažnja na vitamine, minerale i ostale sastojke, već na vrednost jina i janga, što je daleko važnije za zdravlje. I pored toga biće zanimljivo pogledati tabelu sastojaka nekih žitarica (u 100gr.) :
| pirinač | pšenica | ječam | raž | zob | proso | heljda | kukuruz | |
| proteini | 7 g | 12 g | 12,5 g | 8,3 g | 13 g | 9,9 g | 9 g | 9 g |
| masti | 2,9 g | 2,2 g | 2,3 g | 1,7 g | 7 g | 3,9 g | 1,7 g | 3,8 g |
| ugljeni hidrati | 77,2 g | 61,1 g | 73,5 g | 60,7 g | 60 g | 68,7 g | 71 g | 64,6 g |
| vlakna | 3,5 g | 10,3 g | 17,3 g | 13,1 g | 5,6 g | 3,8 g | 3,7 g | 9,2 g |
| gvožđe | 1,5 mg | 3,3 mg | 3,6 mg | 4,6 mg | 4,6 mg | 9 mg | 3,2 mg | – |
| kalcijum | – | 43 mg | 35 mg | 64 mg | 55 mg | 21 mg | ||
| magnezijum | – | – | – | 120 mg | – | 170 mg | – | – |
| kcal | 370 | 316 | 354 | 299 | 338 | 356 | – | – |
HELJDA– Ona, na veliko iznenađenje mnogih, ne spada u žitarice, nego u rod trava. To uopšte nije važno budući da ima osobine žitarica i da se pokazala kao odlična u ishrani. Najviše je jang, pa prema tome daje najviše energije, greje organizam, jača ga u slučaju teških bolesti. Pošto je veoma jang naročito je preporučljiva u jin uslovima (zima). Zato i uspeva u pretežno hladnim krajevima. To je jedina “žitarica” koja uspeva u Sibiru. Iz istog razloga je dobra kao hrana ili obloga protiv oticanja tkiva i zglobova (kao jang namirnica, privlači jin- tečnost).
PROSO- Takođe zdrava žitarica (a koja nije) koja se uzgaja i uspeva u južnim i suptropskim predelima. Naročito se koristi u arapskim zemljama i u Indiji. Egipat je najveći proizvođač te žitarice.
KUKURUZ– Vrsta žitarice koju retko ko koristi pošto je “dosadila”. Stariji kažu da im je na nos izašla za vreme i posle rata, a nisu se setili nikada da im je to spasilo život. Pored neznanja i nezahvalnosti toj biljci, 90% ljudi misli da su kosovski junaci jeli proju! Kukuruz je kod nas stigao iz srednje i južne Amerike u 19. veku. Najviše je jin od svih žitarica pa ga treba duže kuvati i malo više posoliti. A proja je mnogo lepša i mekša ako se zamešeno testo ostavi da stoji pre pečenja bar dva sata. Specifično je dobar za srce.
I za kraj ovog uvodnog dela o žitaricama evo jednog velikog dokaza koristi od zdrave hrane: Danska je, kao i sve zemlje Evrope, debelo nadrljala u II sv. ratu i nije imala sa čim da se prehrani u poratnim godinama. Imali su mudru vladu koja je zaključila da im gajenje životinja za prehranu odnosi najveći deo žitarica i povrća, pa su rešili da unište stočni fond, a da biljke jedu ljudi. Povrh toga, to se pretvorilo u još zdraviju hranu pošto nije bilo hemikalija i veštačkih đubriva. I tako su oni tokom nekoliko godina doživeli da eliminišu gojaznost, poremećaj krvnog pritiska, emocionalne poremećaje i mnogo drugih zdravstvenih problema. “Sve što je lepo ima kraj”, kaže izreka i Danska je postupila po tom pravilu. Čim su malo ekonomski ojačali, batalili su zdravlje i bacili se na nezdravu hranu koja zadovoljava niske strasti, ali ne i um. Tako im je preostalo da se sa ponosom sećaju nekih vremena kada su imali zdrave predake, bar za kratko vreme.
Sledi lista recepata prema vrstama žitarica:
Jela sa integralnim pirinčem (1 – 21)
Heljda ( 22-36)
Proso i drugi recepti (37-42)
Pingback: Išijas, zapaljenje živaca, neuralgija | Makrobiotika.rs
ja ne mogu da nadjem listu recepata prema vrstama zitarica od broja 1-42.
Greška na stranici je otklonjena. Pozdrav!
Poštovani,
Da li se proso u medicinske svrhe mora koristiti kao kuvani, ili se mogu praviti i neka jela sa njim?
Postovna Jovana,
Autor ovog sajta retko dolazi tu, pa evo pokušaću da vam odgovorim. Proso u makrobiotici, možete jesti koliko god želite. Takodze mozete kuvati bilo kakvi jela i desertima sve dok zapazite makrobiotičke principe.
P.S. Moj srpski je slab, ali siguran sam da ste me razumeli 🙂
Postovani, negde na sajtu sam procitala da se saka sirovog pirinca pojede ujutro na prazan zeludac protiv parazita? Ne mogu sada to da pronadjem…. Molim vas za pomoc
Poštovani, ne mogu nigde naći na listi recepte od 93-101.
Hvala.