Najvažnije o žitaricama što se tiče ljudske ishrane je da se sam Bog u njima sakrio! Ko razume, ovo mu je dosta. Naravno, obavezno se radi o integralnim žitaricama tj. celom zrnu, bez pleve. Ali, reći ćemo još po nešto o njima.
Evo najvažnijih kvaliteta žitarica:
- sačinjavaju kompletan obrok
- u manjim količinama daju osećaj sitosti, ali bez osećaja težine u stomaku od koga se čoveku drema i nije sposoban za rad
- imaju dobar odnos ugljenih hidrata, nezasićenih masnih kiselina, vitamina, proteina, minerala i biljnih vlakana, sve po prirodnim potrebama čoveka
- mogu da se spremaju na veliki broj načina
- deluju kao antioksidansi
- leče sve stečene bolesti
- regulišu nivo holesterola, tečnosti u telu i krvni pritisak
- itd,itd…
Zanimljivo je da, kada čovek ne bi imao uticaja na planetu, žitarica bi bilo u prirodi oko 60% u odnosu na sve biljke! To je taman toliko koliko bismo najmanje trebalo da ih jedemo. Iz ko zna koje ludosti (prostija i brža priprema i lakše varenje), ljudi su počeli da prerađuju (rafinišu) žitarice uklanjajući opnu, a samim tim i klicu i sve ostalo što valja u zrnu. Na kraju ostaje samo skrob- složeni ugljeni hidrat. Tim procesima se gubi više od 80% hranljivih sastojaka. I tako je čovek počeo da jede upropašćene žitarice, a one u najboljem, prirodnom obliku da daje životinjama. Genijalno, jel da?
Kao što sam već naveo, relativno raznovrsnom ishranom se zadovoljavaju dnevne potrebe za hranljivim sastojcima, pa se zato u makrobiotici ne obraća toliko pažnja na vitamine, minerale i ostale sastojke, već na vrednost jina i janga, što je daleko važnije za zdravlje. I pored toga biće zanimljivo pogledati tabelu sastojaka nekih žitarica (u 100gr.) :
| pirinač | pšenica | ječam | raž | zob | proso | heljda | kukuruz | |
| proteini | 7 g | 12 g | 12,5 g | 8,3 g | 13 g | 9,9 g | 9 g | 9 g |
| masti | 2,9 g | 2,2 g | 2,3 g | 1,7 g | 7 g | 3,9 g | 1,7 g | 3,8 g |
| ugljeni hidrati | 77,2 g | 61,1 g | 73,5 g | 60,7 g | 60 g | 68,7 g | 71 g | 64,6 g |
| vlakna | 3,5 g | 10,3 g | 17,3 g | 13,1 g | 5,6 g | 3,8 g | 3,7 g | 9,2 g |
| gvožđe | 1,5 mg | 3,3 mg | 3,6 mg | 4,6 mg | 4,6 mg | 9 mg | 3,2 mg | – |
| kalcijum | – | 43 mg | 35 mg | 64 mg | 55 mg | 21 mg | ||
| magnezijum | – | – | – | 120 mg | – | 170 mg | – | – |
| kcal | 370 | 316 | 354 | 299 | 338 | 356 | – | – |
HELJDA– Ona, na veliko iznenađenje mnogih, ne spada u žitarice, nego u rod trava. To uopšte nije važno budući da ima osobine žitarica i da se pokazala kao odlična u ishrani. Najviše je jang, pa prema tome daje najviše energije, greje organizam, jača ga u slučaju teških bolesti. Pošto je veoma jang naročito je preporučljiva u jin uslovima (zima). Zato i uspeva u pretežno hladnim krajevima. To je jedina “žitarica” koja uspeva u Sibiru. Iz istog razloga je dobra kao hrana ili obloga protiv oticanja tkiva i zglobova (kao jang namirnica, privlači jin- tečnost).
PROSO- Takođe zdrava žitarica (a koja nije) koja se uzgaja i uspeva u južnim i suptropskim predelima. Naročito se koristi u arapskim zemljama i u Indiji. Egipat je najveći proizvođač te žitarice.
KUKURUZ– Vrsta žitarice koju retko ko koristi pošto je “dosadila”. Stariji kažu da im je na nos izašla za vreme i posle rata, a nisu se setili nikada da im je to spasilo život. Pored neznanja i nezahvalnosti toj biljci, 90% ljudi misli da su kosovski junaci jeli proju! Kukuruz je kod nas stigao iz srednje i južne Amerike u 19. veku. Najviše je jin od svih žitarica pa ga treba duže kuvati i malo više posoliti. A proja je mnogo lepša i mekša ako se zamešeno testo ostavi da stoji pre pečenja bar dva sata. Specifično je dobar za srce.
I za kraj ovog uvodnog dela o žitaricama evo jednog velikog dokaza koristi od zdrave hrane: Danska je, kao i sve zemlje Evrope, debelo nadrljala u II sv. ratu i nije imala sa čim da se prehrani u poratnim godinama. Imali su mudru vladu koja je zaključila da im gajenje životinja za prehranu odnosi najveći deo žitarica i povrća, pa su rešili da unište stočni fond, a da biljke jedu ljudi. Povrh toga, to se pretvorilo u još zdraviju hranu pošto nije bilo hemikalija i veštačkih đubriva. I tako su oni tokom nekoliko godina doživeli da eliminišu gojaznost, poremećaj krvnog pritiska, emocionalne poremećaje i mnogo drugih zdravstvenih problema. “Sve što je lepo ima kraj”, kaže izreka i Danska je postupila po tom pravilu. Čim su malo ekonomski ojačali, batalili su zdravlje i bacili se na nezdravu hranu koja zadovoljava niske strasti, ali ne i um. Tako im je preostalo da se sa ponosom sećaju nekih vremena kada su imali zdrave predake, bar za kratko vreme.
Sledi lista recepata prema vrstama žitarica:
Jela sa integralnim pirinčem (1 – 21)
Heljda ( 22-36)
Proso i drugi recepti (37-42)
Pingback: Išijas, zapaljenje živaca, neuralgija | Makrobiotika.rs
ja ne mogu da nadjem listu recepata prema vrstama zitarica od broja 1-42.
Greška na stranici je otklonjena. Pozdrav!
Poštovani,
Da li se proso u medicinske svrhe mora koristiti kao kuvani, ili se mogu praviti i neka jela sa njim?
Postovna Jovana,
Autor ovog sajta retko dolazi tu, pa evo pokušaću da vam odgovorim. Proso u makrobiotici, možete jesti koliko god želite. Takodze mozete kuvati bilo kakvi jela i desertima sve dok zapazite makrobiotičke principe.
P.S. Moj srpski je slab, ali siguran sam da ste me razumeli 🙂
Poštovani, ne mogu nigde naći na listi recepte od 93-101.
Hvala.