Vreme je za tekst o ratovima i uzrocima kao proizvodom pomračenog rasuđivanja. Nadam se da će ovo pomoći razumevanju i otvaranju očiju barem malom broju ljudi i doprineti pokušaju da se živi u miru i sreći, a ne u mržnji, ubijanju i razaranju. Samo, moram biti realan i reći da ne verujem mnogo u uticaj narodnih masa. Pre će biti da bukvalno šačica moćnika upravlja sudbinom celog čovečanstva. A razlog za osvajanja i sukobe je prost, da prostiji ne može biti: ti ljudi, pomračenog uma, beskrajno pohlepni i željni moći, pronalaze načine da ubede stanovništvo kako je sukob preko potreban zarad opšteg dobra i konačnog mira. Oni koji imaju više mozga, neće biti za rat, ali će pod ludačkom stihijom biti uvučeni u katastrofu bez svoje volje. I, kao u 1. a naročito u 2. svetskom ratu, stanovništvo će kao pioni u šahu, debelo nadrljati da bi kralj preživeo!
Kao ilustraciju abnormalne katastrofe 2. sv. rata, iskoristi ću deo teksta g. Osave, a on je podatke prikupio iz Međunarodne revije diplomatskih i političkih nauka i Conclusion (zaključak) BICM. Ove podatke retko ko na svetu poznaje, pa mislim da će biti ineresantni:
“Zašto se neprekidno vode ratovi?
Od 1940. do 1945. godine vođen je veliki rat,bez presedana u istoriji, sa ciljem da se zauvek prestane sa oružanim sukobima, ali su njegove posledice bile neverovatne.
Cena rata (1940-1945)
- Više od 32.000.000 mladih ljudi u najboljim godinama izgubilo je život na bojnim pljima.
- Između 15.000.000 i 20.000.000 žena, starijih osoba i dece stradalo je od posledica bombardovanja.
- 26.000.000 ljudi ubijeno je u koncentracionim logorima.
- 29.500.000 ljudi je ranjeno, osakaćeno ili onesposobljeno za rad.
- 21.245.000 ljudi izgubilo je svoje domove i imovinu u bombardovanjima.
- Oko 45.000.000 ljudi je evakuisano, deportovano ili zatvoreno i raseljeno u područja hiljadama kilometara udaljenim od rodnih mesta.
- 30.000.000 domova je pretvoreno u prašinu.
- 150.000.000 ljudi je bez krova nad glavom i prete im glad i epidemija.
- 1.000.000 dece više nema roditelje.
- 1.000.000 roditelja ostalo je bez dece.
- Između 45.000.000 i 50.000.000 ljudi više nema posao, porodicu, osnovne uslove i sredstva za život.
Zaključno sa 1945. godinom, Drugi svetski rat je koštao tri puta više od Prvog svetskog rata, odnosno 375 milijardi dolara u zlatu.
Ovim novcem MOGLO SE POKLONITI SVAKOJ PORODICI u SAD, Kanadi, Australiji, Engleskoj, Irskoj, Francuskoj, Rusiji i Belgiji: KUĆA VREDNA 750.000 franaka, sa nameštajem u vrednosti od 250.000 franaka i poklonom od 1.000.000 franaka. Svakom gradu sa više od 200.000 stanovnika mogla je da se pokloni donacija od 1.250.000.ooo franaka za biblioteke, 1.250.000.000 franaka za škole i 1.250.000.000 za izgradnju bolnica.
OVI BROJEVI NE ZAHTEVAJU NIKAKAV KOMENTAR.
To je cena Drugog svetskog rata. Od ove sume novca svaka porodica na planeti mogla je da dobije po 2.000.000 franaka.
Ali u glupavoj istoriji samozvane najsuperiornije životinjske vrste prve dve atomske bombe usmrtile su 313.814 najsuperiornijih bića, ubrajajući i hiljade nevinih žena, dece, novorođenčadi, bolesnika i radnika. U jednom trenu i bez ikakvog upozorenja bombe su razorile bolnice i škole.
Od kraja ovog rata (koji se završio potpunim porazom Japana) do kraja 1950. godine, vođeno je još najmanje petnaest ratova.
Sledi lista tih 15 velikih zločina.”
Ko bi pomislio da nakon takvih užasa mogu ti užasi da se nastave, da ljudima nije dosta uništenja.
15 ratova od 1945. godine
Jednog dana gospođa Ruzvelt izjavljuje u svojoj poruci američkim majkama: “Od kraja rata u nekim delovima sveta borbe skoro da nisu prestale”. Udovica Frenklina Ruzvelta pogrešila je samo u jednom- borbe ne prestaju već pet godina i nikada nisu prestale, ne samo u jednom, već istovremeno na više mesta na Zemlji. (Ova knjiga je pisana 1950. godine)
U stvari, zaboravljamo sitan detalj: Japan je kapitulirao 2. septembra 1945. godine, a istog dana, otprilike 6 sati kasnije, armija Mao Cedunga otpočela je prve ofanzive u severnoj Kini.
Mesec dana kasnije, u OKTOBRU 1945. godine, počeo je građanski rat u Grčkoj. I otada…
- 1945. godina: konflikt u Libanu, bombardovanje Damaska, građanski rat u Maleziji.
- 1946. godina: građanski rat u Burmi, početak rata u Indokini (novembar), pobuna Huksa (Filipini).
- 1947. godina: pobuna na Madagaskaru (29. maj), rat u Indoneziji (29. jul), nemiri u Pendžabu (jul).
- 1948. godina: rat u Palestini (15. maj), Indija protiv Pakistana, rat u Hajderabadu (Indija), građanski rat u Jemenu (za carski presto) i, najzad, 1950. godine rat u Koreji.
Petnaest “ozbiljnih” ratova, a da ne govorimo o čestim pogibeljnim “pograničnim sukobima”, “belim ratovima” (kao što je ovaj koji od 1947. godine traje između Engleske i Jemena), kada se protivnici gledaju preko nišana i bez većih posledica pucaju u vazduh. Međutim, o nemirima u Pendžabu se malo priča, a oni su za 3 godine odneli više miliona žrtava.”
Za kraj, obratio bih se u prvom redu svim ljudima bivše Jugoslavije! Vas je najviše kao posetilaca ovog sajta, a “dobro” smo osetili ratove u poslednjim godinama. Vidim da smo svi zajedno (generalno) izgubili stotine hiljada života, porušili ono što je bilo moguće, pojačali mržnju koja se teško briše, a najveće pitanje je šta smo dobili? Šta je to vredno svega ovoga?
Na svu sreću, nisam učesnik rata u bivšoj Jugoslaviji. Ali, mnogi moji poznanici iz Srbije (mobilisani) i na prvom mestu moja familija po ocu iz Vukovara (kolonizirana posle 2. sv. rata iz Like) su bili u središtu događaja. Sećam se jako dobro celog moga života i lepih vremena provedenih na školskim raspustima u Vukovaru. Taj prelepi grad je bio moj sinonim za idealan život, zaposlenje i mir. Planirao sam da jednoga dana, kada odrastem, odem u Vukovar i tamo živim i radim (najverovatnije u fabrici “Borovo”). Brakovi su često bili mešani i uspešni – teča mi je polu Nemac, polu Hrvat, a strina Hrvatica. Sve je funkcionisalo u najboljem redu, a i danas je tako što se njih tiče. Rezultat svega toga su gomile nevolja, teško oštećene kuće (suze su mi krenule kada sam video Vukovar nakon svega). Nikada neću izbrisati tu sliku iz glave niti komšije koje su tu nekada živele, a sada ne znam gde su. Brat od strica mi je poginuo u 20- oj godini i brat moga zeta. Jesmo li ginuli zato da mi u Srbiji ponovo imamo Vegetu, a Hrvati Plazma keks? Šta smo to spektakularno dobili? Ko od političara je zahvalan žrtvama i šta porodice imaju od toga? Onaj ko nas je zavadio, sada traži da sarađujemo i da se volimo i da ponovo nemamo granica! Ko to ne vidi, zaista je ćorav i sa manjkom mozga.
Jedini dobitnici su vladari iz senke! Oni igraju šah na više tabli sa celim svetom! Velika simultanka! Ljudski životi su za njih samo jedna velika NULA!
Na kraju ovog teksta bih rekao sledeće:
– Po svemu sudeći, sledeće veliko krvoproliće se priprema. Nemamo garanciju da je na pomolu mir i lepota života. Najveći svetski analitičari pišu da je 3. sv. rat već počeo! Najveća lukavost u izazivanju sukoba je da se “zagazi u živo blato” tako da nemate pojma da ste već u fazi gušenja. Kada dođete u tu fazu, već je kasno!
Plašim se da ste u pravu ali u jednoj maloj knjižici autora mudrog Mičio Kušia Ki 9 zvezda piše da u razvoju svega što postoji postoje ciklusi koji traju od 9 minuta pa do devet puta devet godina, odnosno 81 godinu. Mi se nalazimo u ciklusu koji će trajati do 2036 godine i on je u znaku entropije odnosno propadanja svih dosadašnjih uvreženih svatanja,u medicini, društvenim i prirodnim naukama. Već smo svedoci propadanja raznih institucija koje je ćovek stvorio. Sve to da bi se krenulo duhovnim putem preobraženja u ciklus ljubavi čoveka prema čoveku. Nadovezala bih se na Vašu priču o ratu. Moja porodica je takodje žrtva poslednjih ratova mada ni na koji način sem protesta protiv njega nismo učestvovali. Kakava je to šteta za naš napaćeni i zaludjeni narod, jer opet kineska poslovica veli : lako je izbrojati koliko koštica ima u jabuci ali, izbrojati koliko drveća jabuka ima u jednoj semenki?
O odnosu naših vladara prema nama malim ljudima i tzv.podanicima najbolje ilustruju reći Napoleona posle gubitka 600.000 vojnika: ” to je ništa, to se napravi za jednu noć” Na žalost, ne sećam se iz kog izvora sam to zapamtila. Veoma me inspirišete hvala na Vašoj uzvišenoj misiji.