Pre oko dve godine pozvali su me prijatelj i njegova žena Vera i pitali možemo li da se vidimo i pokušamo da pomognemo njenoj sestri R. Vera je inače radila kao medicinska sestra u obližnjoj varošici gde je i bila udata njena sestra R. Lepo su se slagale i viđale skoro svaki put posle Verinog posla. Nadao sam se njenoj velikoj pomoći i podršci sestri budući da je Vera bezuspešno pokušavala da se izleči od dugogodišnje anemije, a njena ćerka od veoma bolnih menstruacija. Oba problema smo rešili makrobiotikom za rekordno kratko vreme, naravno uz podsmeh koleginica koje su na poslu jele bureke i pljeskavice, dok je ona jela žitarice. Posle njenog izlečenja koje je trajalo šest dana počele su da se raspituju za makrobiotiku, ali se sve završilo na par kratkih pitanja. Mislio sam da je njena i ćerkina situacija bila dovoljna da se uveri u delotvornost zdrave ishrane.
Kao što rekoh, njena sestra R. je živela na periferiji te varošice sa dve male ćerke i mužem. Nije se osećala dobro i odveli su je u eminentnu kliniku koja je bila poznata po lečenju kardiovaskularnih oboljenja i raka. Kako su mi ispričali, ona je tamo provela 2-3 dana dok su obavili snimanja i ispitivanja. Kada su Vera i njihova majka došle da vide kako je R. i koja je dijagnoza, tamo im je rečeno da je situacija izuzetno ozbiljna i da ima rak pluća na oba plućna krila, vodu u plućima i vodu oko srca (srčane maramice). Takođe su rekli da ne može da joj se pomogne jer je suviše slaba za zračenje ili hemoterapiju. Rekli su da joj prognoziraju još 2-3 dana života i da je najbolje da je odvedu kući da poslednje sate barem provede sa decom i mužem.
Sutradan smo otišli kod nje, odneli potrebne namirnice i skuvao sam joj prve obroke uz objašnjenja šta i kako se radi za prvo vreme. Sve je dobro krenulo i bio sam kod njih još dva puta za kratko vreme. Pomogao je i moj prijatelj koji se uverio u makrobiotiku lečeći majku i oca. Bolesnici je primetno bilo bolje. Još me oduševilo što su imali bunar u dvorištu i fantastičan izvor u šumici blizu kuće.
A onda je sve krenulo naopako. Sestra je sredila da se ide ponovo u eminentnu kliniku da bi proverili njeno stanje (nepoverenje). Tamo su lekari utvrdili da joj je mnogo bolje i da je sada sposobna da podnese hemoterapiju!! Nisu se ni zapitali zbog čega joj je toliko bolje i zašto su je poslali kući da umre? Naravno, ubedili su pacijentkinju R. da je hemoterapija najbolja stvar po nju i tako su krenuli sa “lečenjem”.
Dalji razvoj situacije sam mogao da predvidim: stanje joj se konstantno pogoršavalo i umrla je nakon desetak meseci. Ubrzo zatim umrla joj je i majka, takođe od raka.
Zaključke izvucite sami iz svega ovoga. “Kada biste samo imali vere koliko je seme gorušice, mogli biste da pomerite planinu!” – reče Isus.
