Pobeda steriliteta!

Pre desetak godina mlad bračni par je došao kod mene sa već pomenutom komšinicom koja se već uverila u delotvornost prirodne medicine (on je bio njen rođak). Neka on bude Milan, a ona Ana. On je imao 22 god., a ona 23 i već su bili četiri godine u braku. Oboje su bili jedinci svojim roditeljima i za naše uslove, veoma dobro situirani. Milan je imao odlično plaćen posao, a njeni su radili u inostranstvu. Sve su imali i jedina želja im je bila da dobiju decu. Ana je rekla da će njeni da “zapale” ceo grad od sreće ako se ona bude porodila i da ne pitaju za cenu. Do tada, četiri godine su se lečili u Beogradu kod našeg, kako su rekli, najboljeg stručnjaka za neplodnost, putovali tamo oko 50 puta i potrošili 4000 tadašnjih maraka ali bez ikakvog efekta. Pored toga, svake godine je u SAD po mesec dana držao predavanja o lečenju neplodnosti. Na kraju im je rekao da mu je neprijatno jer ne može ništa da se uradi po tom pitanju i da je pošteno da prestanu da dolaze  i da se ne maltretiraju više. Bili su strašno razočarani. Pokazala mi je deklaraciju hormona koje je upotrebljavala i u ogromnom pasusu pod “Neželjeni efekti” je, između ostalog, pisalo: ” Moguće glavobolje, mučnine, gojaznost, pojava kancera i pobačaj!” Sve bolje od boljeg.

        Dogovorili smo se da odem kod njih sutradan. Njoj je bio drugi dan menstruacije. On je bio srednje visine,veoma snažan i prilično maljav po telu. Zaključio sam da je veoma Jang tip osobe, ali da mu je sperma lošeg kvaliteta. To se i potvrdilo kada je rekao da vrlo često posle posla sa kolegama ide na ručak i da za njega dva kila pečenja i 15-20 piva ne predstavlja nikakav problem. Ani sam po posmatranju očiju i lica video da u telu i jajovodima ima dosta sluzi i da su joj jajovodi zapušeni jer su bili opkoljeni salom. Bila je malo punija i zaokljugljena. Na njegov loš spermogram i njene neprohodne jajnike treba još dodati i kiselu sredinu njene materice jer je koristila ogromne količine voća, sokova, salata, slatkiša i mleka i mlečnih proizvoda. Zbog te kiselosti njegovi ojađeni spermatozoidi su svaki put još na startu bili pokojni. Isti dan smo pokupovali osnovne namirnice, počeo sam da im kuvam kako bi ona naučila da im sprema hranu. Iz zezanja su me nazvali Ćale. Nekoliko dana sam redovno išao kod njih dok se ne uhodaju. Već sutradan Ana je tužila muža da neće ništa da proba od makrobiotske hrane. On se protrljao po stomaku i rekao: ” Meni se od tog povraća. Nek se ona pridržava ako može, a meni nema zdravlja dok se ja dobro ne najedem pečenja”. Pored hrane koje se do detalja pridržavala počela je da sedi u kupkama koje sam joj predložio kako bi se ubrzano oslobodila svih sluzi i jajovode učinila prohodnim i funkcionalnim. Uveče me je zvala telefonom i rekla: “Šta je ovo ćale? Toliko neke sluzi izlazi iz mene.” A onda su došli njeni roditelji na godišnji odmor. Bili su nepuna dva dana i otišli na more. Bilo mi je čudno da me nisu zvali jer sam mislio da ćemo se upoznati, pa da malo porazgovaramo i da joj i oni daju podršku koja je veoma potrebna. Rekla je: ” Nisam im ništa pričala. Ko zna da li bi oni to razumeli?” Sutradan sam opet otišao da im još po nešto objasnim. Ona je jela pirinač i pila zeleni čaj, a mužu je ispržila 18 pilećih krilaca. Verovatno za predjelo. A onda su došli njeni plodni dani i vreme za pravljenje dece, pa da vidimo šta smo postigli! Rekao sam mu: ” Ajde bar sutra, konju jedan, nemoj da piješ nego dođi kući normalan i prihvati se posla!” Naravno, obećao je da će biti dobar. Hvala Bogu, opet je došao pijan ko mečka, ali je bio “vredan”.

       A sada dolazi čudo! (Šalim se- u makrobiotici nema čuda). Nakon nekih mesec dana Ana je skoro vrištala u slušalicu: ” Ćale, kupila sam test za trudnoću i pokazalo je da sam trudna!! Ali ne smem još da se radujem. Sutra idem kod ginekologa, pa ću tek tada biti sigurna.” I sutra na pregledu se konačno potvrdilo da smo uspeli. Otišao sam da im čestitam i da proslavimo kako je red. Dok je ona nešto radila po kući nas dvojica smo sedeli napolju sa po flašom piva u rukama. A sada dolazi čudo! Izjava veka! Milan reče: ” Vidiš ti ćale….tolike godine smo pokušavali, trudili se i dali grdne pare, bili smo i kod vračare i molili se, pokušali i sa makrobiotikom i ništa. Ali ono kad hoće-hoće. Dođe samo!” Nisam imao šta da kažem na sve to. A šta tu i ima da se kaže?

      Nakon nekoliko dana Ana je nazvala i rekla da je presrećna i da se odlično oseća. Pitao sam je da li se i dalje pridržava saveta jer tek sada treba to biće u stomaku da se razvije kako treba  i da se iznese tih devet meseci trudnoće kako valja. ” A ne ćale. Ne treba više ništa. Sve je u redu i jedem po dva kila voća. Šta ću kad mi odgovara.” A pričao sam joj da su ranije žene kada su htele da pobace, jele puno kiselog voća i posle toga pile puno vode što izaziva ljušćenje sluzokože materice i izaziva pobačaj. Ali pričao sam joj u prazno. Nije prošlo ni dva dana kada je ponovo zvala i plakala u telefonsku slušalicu:” Ćale, prokrvarila sam! Šta sada da radim?” To je već bilo previše. Pošto sam Srbin, rekao sam: “Boli me k…..Sad radi šta god hoćeš.” Sutradan je zvala iz bolnice i rekla da je pobacila.

       Epilog svega: Ana je odmah sledeći mesec zatrudnela, sredili su papire u inostranstvu, imaju dve ćerke, a Milan je dobio rak karlice odmah po odlasku u inostranstvo. Dalje ostavljam vama da razmišljate.