Makrobiotika

Osava
Žorž Osava

 

“Ima onih koji misle da makrobiotika nudi pravila ishrane. Kakva velika greška. Ima drugih koji veruju da to znači jesti integralni pirinač, koren čička, šargarepu i kombu algu. Ovo nije inteligentno. Ima, takođe, onih koji misle da to znači ne jesti šećer, kolače ni voće. Glupost. Makrobiotika je proces menjanja nas samih kako bismo mogli da jedemo sve što volimo bez ikakve bojazni da ćemo se razboleti,  ona nam omogućava da ostvarimo naš poslednji životni san, a da se u isto vreme zabavljamo i živimo radosno. Makrobiotika znači upoznati beskraj, živeti u  beskraju, diviti se velikoj prirodi i beskraju-apsolutu kao deca koja uzdišu za svojom nežnom majkom.”

Georges Ohsava (Nyoiti Sakurazava) (1893- 1966)

Šta je makrobiotika?

Mislim da je prethodni citat definicije makrobiotike najprikladniji da Vam poželimo dobrodošlicu na naš portal i da na samom početku razjasnimo o čemu se uopšte radi – da ispravimo razna pogrešna i zamagljena mišljenja svima onima kojima je stalo do srećnog i zdravog života. Već sam naziv krije potpuno objašnjenje: Makro (veliki) i Bios (život). Dakle, Veliki Život, tj. život u skladu sa zakonima svega onoga što nas okružuje i, stvorivši nas, dalo nam svrhu postojanja – život u skladu sa zakonima Univerzuma. Svaka bolest je direktan proizvod čovekovog kršenja tih zakonitosti. I pored toga što je ogromna većina sklona da negira svoju krivicu i da kaže: “Bog me (ga) kaznio ” ili ” Eto, desilo se”, ipak je svako kriv za svoju sudbinu i niko drugi. Ništa se ne dešava slučajno i na kraju svako dobije po svojoj zasluzi. Može robijaš u zatvoru da tvrdi da je nevin, ali nema ništa od toga. Samo može da izazove podsmeh ostalih. “Pošto je bolest sa svojim simptomima samo rezultat voljnog ili nevoljnog kršenja kosmičkog poretka, ona se na Istoku posmatra kao skup grešaka ili zločina koje je počinio bolesnik. Zato bi put izlečenja trebalo da ima više vaspitni, nego simptomski karakter usmeren na lečenje. Takva vaspitna medicina morala bi da bude “filosofska”. (Osava)

Dobro je i neizbežno koristiti navode i citate gospodina Mičio Kušija, a naročito gospodina Žorža Osave. Tim povodom se zahvaljujem gospodinu Srećku Milićeviću, velikom makrobiotičaru, koji je nabavio mnoštvo Osavinih knjiga, preveo i objavio ih. Osava je osnivač makrobiotike i skoro sav svoj život je poklonio podučavanju i širenju ove najznačajnije nauke, jer ko nema zdravlja i sreće, nema ništa. Već je odavno poznata rečenica: “Zdrav ima stotine želja i planova, a bolestan samo jednu!”
Ovaj sajt pokrećemo iz nekoliko razloga. Na prvom mestu kao zahvalnost onima koji su neumorno i nesebično sagorevali u otkrivanju i prenošenju medicine duha i tela. Njihova inteligencija i rad su jednostavno nemerljivi i takva najveća i najvažnija znanja na kugli zemaljskoj ne smeju ostati sakrivena. Dalje, presabirajući uzroke smrti mojih prijatelja, rodbine i poznanika kroz poslednje dve godine, pokazalo se da je, od njih 35, jedna osoba poginula, jedna umrla od srčanih problema, dve od starosti i tridesetjedno od raka! Zabrinjavajuće, zar ne? Statistike zapadne medicine se ne slažu sa ovim poražavajućim procentima, a čitava zabuna je u neznanju. Ako pogledamo pravu istinu, onda niko i ne umire od raka, nego od posledica koje on stvara. O svemu tome ćemo kasnije detaljno pisati. U knjizi naše velike makrobiotičarke Mine Dobić, “Moj život je kao feniks”, navedeno je upozorenje Svetske Zdravstvene Organizacije od pre mnogo godina da, ako se ništa ne promeni u načinu života i ishrani stanovništva, retko ko na svetu neće imati rak do 2020.god.! Ja imam utisak da je to doba već počelo. Dakle, u interesu onih kojima je stalo do sebe i svojih bližnjih, vremenom ćemo navesti na stotine i hiljade podataka, saznanja, iskustava, ispravnih postupaka i greški. Naše oduševljenje proističe iz stotina potvrda blagotvornih i začuđujućih dejstava makrobiotike na sve bolesti i ovo  ne treba shvatiti kao nagovor ili reklamu, jer svako bira svoj životni put pa je zato i odgovoran u potpunosti za sve što mu se dešava. Jadan je onaj koga treba nagovarati da bude zdrav i srećan i ko je izgubio sposobnost zdravog rasuđivanja.
Želju da uče i napreduju imaju samo mudri i slobodoumni ljudi. Mnoge već unapred odbija saznanje da je makrobiotika potekla sa Istoka i da ima veze sa religijom, sektama, nadrilekarstvom itd. Ovo je jednostavno glupost. “Otrov ne treba uzeti makar ga davala i rodjena majka; ali zlato je za prihvatanje čak ako ga i neprijatelj daje.” – Tibetanske “Plemenite misli.” Zahvaljujući ljudskoj mani, da je lakše prihvatiti gluposti nego se pomučiti oko pametnih i korisnih stvari, i Istok u današnja vremena srlja u zdravstvenu i moralnu propast.
Bezbroj puta sam čuo na sahranama već izlizane fraze: ” Eee, šta ti je život?” , ” Šteta, mlad čovek. A bio je dobar.”, ” Šta sad vredi od novca i karijere? A toliko je stekao.” I onda se posle tih genijalnih konstatacija svojski prione na uništavanje gomila hrane, pića i slatkiša i nastavlja se sa planovima i snovima o “predivnom” materijalnom životu. Bog nam je dao razum da sebe bez prekida unapređujemo, a ne da budemo samo mašine za preradu nekakve, većinom nikakve hrane. Ako nešto i saznate, to nije dovoljno. ” Jedna muka je nešto saznati. Sto puta je teže razumeti, a hiljadu puta je teže to primeniti.” Nažalost, većina ne stigne ni do prve stavke.
Čovek je kao biće od strane Univerzuma “predviđen” da do kraja života bude zdrav i da može da se brine o sebi; da ima sve zube i da pamti i zdravo razmišlja. A pogledajte kakve ruševine su današnji ljudi. Kakva korist je od razgledanja albuma sa starim slikama i konstatacija da smo bili lepi, snažni i srećni, puni snage, nade i planova, bili sposobni sve da volimo? Bili!!! Zašto bili? Pa to je moguće tokom celog života! Samo treba umeti. “Ne smete reći: Ja ne znam i ja ne mogu” (Osava).
Budući da je ovakav pristup folosofiji života i zdravlja za veliku većinu ljudi nepoznat, u tekstovima će biti mnoštvo primera iz stvarnog života jer se kroz primere najbolje razume ono o čemu se govori, a sajt će biti veoma često ažuriran (dopunjavan).
Treba se čuvati jedne ljudske mane, a to je da zbog nerazumevanja života i lenjosti, ljudi traže neki čarobni štapić koji će im pomoći bez ikakvog njihovog truda. Pri tome mislim na neki čaj, tabletu, oblogu, vakcinu ili operaciju. I u tome ljudi idu korak dalje što se može videti kroz mnoštvo dijeta za zdravlje i mršavljenje koje su pogubile vezu sa razumom iako su ih propisali tzv. veliki doktori i stručnjaci, gde se od više vrsta dijeta (mesna, testenine, voće itd.) opet bira ono što ta osoba najviše voli, pri tome ugađajući sopstvenim ukusima. To su samo zavaravanja. U stvari, čarobni štapić postoji, a zove se “život u skladu sa Univerzumom”, tj. makrobiotika.

Želim vam puno snage i pameti, a treba će vam nesumnjivo! Ko hoće, nađe način – ko neće, nađe izgovor!

 

6 Comments - Write a Comment

  1. Ucitelju,

    Puno hvala za sve sto ste uradili sa ovoj sajt. Oprostite, jas sam is Makedonije i moj srpski je veoma slab.

    Trazim savjet.
    Proslo je vec godinu dana kako hranim se sa makrobiotikom. Ovog meseca preselio sam se u Dubai zbog posao I verojatno trebacu da zivim tu vise od godinu dana.
    Pre dolaska, mislio sam da cu uspeti da pronadjem sve sto mi treba od hrane i relativno sam bio u pravo. Ima sve vrste hrane od najgore do najzdravije.

    Ima najmanje 20 vrsti pirinac ali sav je bel. Integralni pirinac skoro i da nema, a i ona sto ima je veoma skupo. Recimo, ako 1kg beli prinac je 2 eura, 500gr integralni prinac je 5 eura, tako da za meni tu da jedem integralni prinac je prakticno neizvodlivo. Mislim koja nelogika?

    Ali nema veze, trazim savjet od vama, Sta da radim? Dal je moguce da imam neke posledice ako jedem beli prinac? Od ono sto znam, vec pazim da beli prinac koj kupujem nije parboiled.

    Dali mozda vi imate neki savet za mene sta da radim u ovom situaciju?

    Puno hvala!

    Reply
    1. Poštovanje Tome,

      Pitanje sam u potpunosti razumeo. Odmah da kažem da za integralne žitarice nema zamene ali nije sve tako strašno. Od 1kg pirinča kuvanjem se dobija od 5-7 kg jela, u zavisnosti od načina spremanja. Kada se pogleda iz tog ugla onda mislim da ne postoji jeftiniji obrok. Dalje, nije pirinač jedina žitarica koja se koristi u makrobiotici pa je sasvim moguće da ostale žitarice manje koštaju. Na kraju krajeva, najskuplja je bolest i lečenje zapadnom medicinom! A zdrava ishrana održava nas u stanju sreće i zdravlja.
      Puno sreće i veliki pozdrav!

      Reply
  2. Pozdravljam sve koji posecuju ovaj sajt, a posebno njegovog autora, mog skolskog druga. Pre dosta godina sam se mnogo razbolela i bio mi je dijagnostikovan rak materice. Dobijala sam od “lekara” hrpe raznih hormonskih lekova, ali pila sam i ovako svakojake lekove za smirenje, spavanje, sve i svasta “za svaki slucaj”. Moj sin je u tom trenutku vec par godina ucio makrobiotiku od Autora ovog sajta, ali ja se nisam interesovala za to, cak sam i mislila da je to neka sekta, uprkos tome sto, rekoh, uci to od mog skolskog druga kojeg dobro poznajem da je dobar covek. Napokon, pala sam u krevet, a lekari su poceli da me posecuju kuci i polako pripremaju za operaciju. Moj sin napokon nije vise mogao da izdrzi, mada me je i pre pokusavao savetovati, ali ovaj put me je iz sve snage zamolio da poslusam njegove savete jer ne zeli da mu umre majka. Molio je i pre svoju majku, dok sam ja lezala polu mrtva, i umirala sve vise svaki dan.

    Reply
  3. Medjutim, taj put je nesto bilo drugacije, i ja sam videla neku nadu u tome. Presli smo odmah na dijetu Br. 7, i uz malo ljuljkav start, kretoh ja da se oporavljam. Zaboravila sam da kazem da sam imala i odlive krvi non stop, koje nista nije moglo da zaustavi, nikakav tampon, pa ni pelene. Medjutim, posle tri dana od kad sam krenula, krvarenje je stalo. Par dana kasnije, ustadoh ja iz kreveta,i vise se nisam vracala u to stanje. Doktorima sam samo javila da ne dolaze vise, a od tog dana praktikujem sve savete naseg ucitelja, autora ovog sajta, i nisam nikada ni otisla lekaru vise ni za sta. To je bilo pre 12 godina. Sada imam 57 godina, i osecam se kao da mogu da poletim. Zivim srecno sa svojim sinom, i i dalje praktikujemo makrobiotiku, mada ne tako striktno kao kad sam bila bolesna, ali upoznala sam svoje telo i svoj organizam i znam kako sta reaguje na njega i prema tome i krojim svoju dijetu.
    Svi znamo onu izreku “za lek se ne kaze hvala”. E, pa, bogami, kaze se, i to nikada nije previse reci HVALA nasem ucitelju, koji se na ovom sajtu samo potpisuje kao Autor, a mi cemo postovati to. Hvala i od mene i mog sina!

    Reply

Leave a Reply to Tome Cancel reply