Na Denijev predlog, Satilaro se uskoro uključio u kurs makrobiotike koji se održavao u prostorijama iznad prodavnice prirodnih namirnica. Časovi su održavani petkom a započinjali su večerom.
“Večera je bila tako postavljena da se svi sami posluže. Od jela su bili pripremljeni i stavljeni u činije mrki pirinač, azuki pasulj, šargarepa isečena na listiće sa hidžiki algama i zeleno povrće sa prelivom od umeboši šljiva, vode i luka. Desert se sastojao od voćnog želea, pomešanog sa agar-agar algom, vrstom alge u prahu. Žele sam izostavio, ali sam od svega ostalog uzeo previše.
U tome sam grešio u makrobiotičkoj ishrani. Iako nikad nisam odstupao od dijete koju su mi prepisali Mičio Kuši i Deni Veksmen, ponekad bih se prejeo, naročito kad bih nešto poželeo. Gotovo nikad nisam uzimao desert; kad bih osetio želju za slatkim, često bih uzimao kašu od belog oraha ili kašu od žira; i jedno i drugo mi se mnogo dopadalo i – pošto bih dosta toga pojeo nalazio sam da je zasitno.”
Svaki put pre početka kursa su radili vežbu usklađivanja vibracija.
“Pre nego što večeras počnemo naš čas”, reče Deni, “hajde da uskladimo naše vibracije pevajući znak “su”. Učinimo to triput.” Rekavši to, pozva nas da se sedeći ispravimo i da duboko dišemo. “Sada, dignite ruke pravo iznad glave, gledajte u tavanicu, gledajte pravo preda se, spustite ruke niz telo, stavite šake u krilo. Opustite se. Ponovimo isti pokret: ruke pravo gore, pogledajte gore, pogledajte preda se, spustite ruke niz telo i stavite šake u krilo. Opet, još jednom isti pokret…
Dobro, sad sedimo uspravno, stavimo ruke u krilo, dlanove okrenimo naviše, desnu šaku ispod leve, palčevi se lako dodiruju. Zatvorimo oči i duboko udahnimo…Izdahnimo… Udahnimo… Izdahnimo… Udahnimo Izdahnimo… A sad, za vreme izdisanja, pevajmo triput “su”. Udahnimo…
” Sssssuuuuuuuuuu… “
JIN I JANG
To veče Deni je predavao o jinu i jangu.
“Prekomerni jin ili širenje stalno privlači proporcionalni stepen janga ili skupljanja radi stvaranja stanja ravnoteže, odnosno harmonije. Prema makrobiotičkom shvatanju, u kosmosu postoji stalna težnja za harmonijom. Tako, sve što je vruće ili jang, pretvori će se na kraju u svoju komplementarnu suprotnost, koja je hladna ili jin. Dan prelazi u noć, a ova u novi dan; godišnja doba se smenjuju, stvarajući ciklus jina i janga – kreću se od zima, koja je jin, ka letu, koje je jang. Što god je visoko, postaće nisko, a ono što je nisko, posta će visoko. Ovaj polaritet suprotnih sila izražen je i u razlikama u privlačenju muškog i ženskog, severa i juga, istoka i zapada, plusa i minusa. Ovo privlačenje suprotnosti dovodi do pokreta, koji, opet dovodi do promene; na taj način jin i jang upravljaju svim promenama u fizičkom svetu. Jin i jang se mogu zapažati i proučavati, što znači da su promene predvidljive.
Jin i jang su isto tako relevantni za kretanje planeta kao što su za hranu koju jedemo. I, rekavši to, Deni pređe na opširno izlaganje o jinu i jangu u hrani. Sva hrana koju uzimamo ima, prema njegovim rečima, jin odnosno jang uticaj na naš organizam . To znači da neke namirnice izazivaju skupljanje i, u krajnjoj liniji, napetost, dok druge izazivaju širenje i, u krajnjoj liniji, letargiju i rasejanost. Zavisno od efekata koje proizvode u našem organizmu, možemo namirnice da rasporedimo u spektru od jina ka jangu. Na jin kraju spektra nalaze se lekovi, alkohol, rafinisani šećer i neki mlečni proizvodi. Na jang kraju spektra nalaze se so, jaja, meso i tvrdi, masni sirevi.
I sam način života može da se označi kao jin ili jang. Pasivniji, neaktivni životni stil smatra se kao više jin, dok se fizički aktivniji, agresivni životni stil smatra kao više jang… Načini života koji su zdravi jesu oni u kojima postoji ravnoteža između mentalne i fizičke aktivnosti. Ta ravnoteža između jina i janga je suština zdravog i stabilnog stanja.
RAK
Deni je zatim prešao na objašnjavanje makrobiotičkog prilaza raku i uopšte bolesti. Kao što je i meni ranije tumačio, osnovna ideja se sastoji u tome da bolest potiče od nagomilavanja štetnih namirnica koje je čovek u odveć velikim količinama uneo u svoj organizam. U slučaju raka, ti viškovi se koncentrišu u određenim zonama, gde se na kraju formira tumor. Tip raka koji će se pojaviti i njegova lokalizacija zavise od prirode unetih namirnica. Rak je rezultat krajnje neravnoteže između jin i janga. Međutim, iako neravnoteža potiče od određene grupe namirnica, upravo suprotna grupa namirnica izaziva razvoj malignog tumora. Na primer, kada su telom, zbog pretežnog uzimanja hrane koja je suviše jang, ovladali toksini, mala količina jina biće onaj okidač koji će podstaći maligni proces. Nasuprot tome, ako je telo puno jin toksina, ulogu pokretača kanceroznog procesa odigra će neki jang agens. Da bi šipka dinamita izazvala eksploziju, potrebno je zapaliti je varnicom. To su jin i jang na delu. I sa rakom nije drugačije.
Deni je zatim objasnio da, uopšte uzev, oblici raka izazvani jin faktorima imaju tendenciju da se ispolje u perifernim delovima tela – kao što je rak kože – i u organima koji su šuplji i male gustine. Nasuprot tome, oblici raka izazvani jang hranom obično su lokalizovani u dubljim i gušćim organima tela.
Da bi se lečio i jedan i drugi tip raka, telo mora da uspostavi stanje ravnoteže. Integralne žitarice predstavljaju takvu ravnotežu. Iako naginje ka jinu, i povrće se nalazi gotovo na sredini između dva kraja spektra. Ako se pridržavamo načina ishrane u čijem se središtu nalaze integralne žitarice i povrće, regenerisa ćemo svoj organizam na nekoliko načina: ponovo ćemo uspostaviti stanje ravnoteže, eliminisaćemo višak štetnih sastojaka kao što su masnoće, holesterol, veštački dodaci i prazne kalorije koje potiču od industrijski tretiranih namirnica; najzad, povratiti ćrmo ranije izgubljenu snagu, tako da će organizam moći i sam da se oslobodi toksina.
I tako proces nagomilavanja počinje da teče obrnutim smerom. Krv i limfa prestaju da raznose štetne sastojke u razne organe, i čak postaju sposobni da ove izbace iz tela. Osim toga, pojedini organi nisu više svakodnevno opterećeni priticanjem sve novijih toksičnih otpadaka. Kako ti viškovi postepeno iščezavaju, organizam stiče novu vitalnost i počinje sam da se oslobađa raka. Da bi se taj proces ubrzao, potrebno je biti fizički aktivan; osoba koja se tako leči trebalo bi da sebi odabere neki oblik fizičke aktivnosti koji joj odgovara, tako da može svakodnevno da ga upražnjava. Posle više meseci, eventualno godinu dana, razvoj bolesti biće zaustavljen i organizam konačno eliminiše rak…”
Onda je Deni pojasnio zašto bi trebalo upotrebljavati integralne žitarice. Objasnio je i da sama građa čovečijih zuba odgovara, u prvom redu, drobljenju žitarica i povrća.
“Zbog toga se hrana koja je najprilagođenija potrebama našeg tela sastoji od sedam delova ugljenih hidrata i jednog dela proteina i masnoća. Tip hrane koji najbolje odgovara ovom odnosu jesu integralne žitarice, a posebno pirinač. Naravno, reče Deni, pošto ne možemo isključivo da se hranimo pirinčem, potrebno je da žitarice, koje su osnovna hrana, dopunimo svežim povrćem, mahunarkama, algama i raznim fermentisanim proizvodima, kao što su miso, tamari, šoju, tempeh i drugi.
Kao poseban razlog zbog kojeg žitarice danas predstavljaju hranu koja je najprikladnija za čovečanstvo Deni je podvukao da bi pomoću njih mogao da se reši problem gladi u svetu. Kad bismo prešli na ishranu na bazi žitarica, mogli bismo da prehranimo čitavo čovečanstvo. “U stvari”, rekao je, “žitarice ne samo što mogu praktično na svakom mestu da se gaje, nego su one dugo vreme bile osnovna hrana gotovo svih civilizacija, što su još i danas kod mnogih naroda koji žive tradicionalnim načinom života…
.. “U svakom pogledu – kako sa gledišta ličnog zdravlja svakog od nas, tako i sa gledišta dobrobiti čovečanstva – tipična američka ishrana je u potpunom raskoraku sa potrebama vremena i u neskladu sa poretkom u kosmosu”, zaključi Deni.
Time je predavanje bilo završeno, i ja pođoh kući.
Dok sam se vraćao kolima, ponovo me je mučila dilema kako da intelektualno prihvatim makrobiotiku…”
Po ko zna koji put Satilaro se muči da razume šta mu se priča i da prizna da je još uvek živ i da mu je mnogo bolje nego kada je započeo čitavu priču oko makrobiotike. To već prelazi granice gluposti i nezahvalnosti.
..” Ništa u mom obrazovanju, kao ni u mom profesionalnom iskustvu, nije mi pomagalo da sudim o mističnim i o filosofskim aspektima makrobiotike. Daleki istok oslanjao se na intuiciju, metafore, parabole; Zapad se uzdao u nauku. Pošto još nisam bio u stanju da to dvoje međusobno povežem, trebalo je da se uzdržavam od kritikovanja makrobiotike i da se zadovoljim onim, makar to bilo i malo, što sam bio u stanju da shvatim. Osećao sam se bolje, i to je za sad bilo presudno. Trebalo je sad da se usredsredim na šire pitanje, a to je: mogu li pomoću tog načina ishrane da ozdravim? Ako se bude pokazalo da mogu, mogli bismo kasnije možda da izvršimo neka naučna istraživanja koja bi pokazala kako taj način ishrane deluje. Ako bi se, naprotiv, makrobiotika pokazala nekorisnom, ne bih u svakom slučaju ništa izgubio.
Ja sam stoga odlučio da produžim sa makrobiotikom nadajući se da ću jednoga dana shvatiti metaforičke i filosofske osnove na kojima je taj sistem sazdan. Video sam sebe kao pionira, odnosno, u svojim manje romantičnim trenucima, kao zamorče makrobiotike.
