Još u doba kineskog Žutog Cara (a ko bi drugi) otkrivena su fantastična svojstva zelenog čaja. Bilo je to pre više od 5000 godina. To je žbunolika zimzelena biljka latinskog naziva Camellis sinensis. Ima više vrsta kvaliteta u zavisnosti od toga da li su listovi manji ili veći (stariji), da li je sama biljka mlada ili stara više godina, da li se koriste i grančice (kuki ča), da li je presovan ili fermentisan itd. Najčešće se kratko prži odmah posle branja.
Stari Kinezi su ga često koristili kao osnovu za razne vrste supa, a Japanci su ga sipali preko kuvanog pirinča. Toliko je cenjen da ima jedna kineska izreka: “Bolje tri dana bez hrane, nego jedan dan bez čaja!” Veoma je bogat mineralnim solima, vitaminima i čuvenim antioksidansima. Deluje i kao blago sredstvo za izmokravanje (diuretik) pa je dobar za izbacivanje viška tečnosti. Dokazano je i antikancerogeno dejstvo, jača imunitet, dobar je za bubrege i srce (posebno sa malo soja sosa – šo ban), za opšte jačanje organizma zbog mnogobrojnih minerala, a iz istog razloga je odličan kao prevencija za osteoporozu i karijes. Mogu se jesti i kuvani listovi čaja, premda su malo žilavi.
Naravno, kao što važi i za sve namirnice, ne treba preterivati u količinama popijenog čaja.
